UDP (User Datagram Protocol)

UDP (User Datagram Protocol) je protokol koji se nalazi u delu transportnog  OSI modela, pa je uz TCP jedan od temeljnih Internet protokola. UDP omogućuje slanje kratkih poruka (datagram) između aplikacija na umreženim računarima. U odnosu na mrežni nivo OSI modela UDP dodaje samo funkcije multipleksiranja i proveravanja greške prilikom prenošenja podataka, a nema mogućnost provere primljene poruke jer ne čuva informaciju o stanju veze (tj. radi na principu pošalji i zaboravi). Zbog toga se koristi kada je važnija brzina i efikasnost od pouzdanosti, npr. za prenos govora u realnom vremenu (VoIP telefonija), a takođe i kada je potrebno slanje iste poruke na više odredišta (multicast).

 UDP pruža nezagarantovani prenos podataka u transportnom sloju TCP/IP-a. To znači da nema kontrole prijema podataka i grešaka kao kod TCP. UDP zato pravi mnogo manji mrežni sobraćaj od TCP-a i  puno je brži od njega. Nema sesije tipa Three-Way-Handshake, podaci se šalju na slepo. UDP pruža servise poput multicast i broadcast sistema, gde se poruke šalju na više računara u mreži, a koji TCP ne podržava. UDP poseduje jedino osnovni mehanizam kontrolne sume ili check sum, koji služi za proveru integriteta primljenog paketa, tj. da utvrdi da li je paket pretrpeo neka oštećenja u toku prenosa.

Prikaz UDP paketa u Flashu

Kada izvorišni računar želi da uspostavi vezu sa drugim računarom uz pomoć UDP protokola, on ne mora ostvarivati sesiju kao kod TCP protokola. Aplikacija izvorišnog hosta koja šalje podatak zna broj porta aplikacije na drugom računaru (to su rezervisani portovi na koji aplikacije, svaka na svom primaju i uvek su isti za razliku od portova sa kojih se šalje) i šalje paket na njega. Ukoliko izvorišna aplikacija zahteva poruke o potvrdi, u zaglavlju UDP paketa smešta svoj broj porta.

Ukoliko specifirani broj porta nije dostupan, nazad se vraća ICMP poruka o grešci.
Iako UDP ne koristi kontrolu poput TCP, ipak postoji metoda kojom se može kontolisati mrežni saobraćaj putem UDP-a. Za to služi aplikacija SNMP (Simple Network Managment Protocol).
SNMP je protokol koji adiministratoru mreže omogućava da otkrije problem pre nego što ga uoče korisnici mreže. SNMP sistemi mogu da otkriju otkazivanje interfejsa rutera i automatski traže rešenje za taj problem. SNMP je, dakle, tu radi nadgledanja i kontrolisanja mreže. SNMP se najčešće koristi na TCP/IP mrežama, ali se može koristiti i na drugim, poput IPX i AppleTalk mreža. SNMP se sastoji od menadžment sistema koji izrađuju upite i SNMP agenata koji se nalaze na hostu. U slučaju da administrator pomoću SNMP menadžment sistema šalje upit hostu na mreži, SNMP agent koji se nalazi na hostu i osluškuje port 161 odgovara mu podacima koje je na hostu sakupio. Za ispravnu implementaciju SNMP-a moraju se ispuniti dva uslova:

-mrežni saobraćaj koji pravi mrežni menadžment ne sme uticati na ukupni mrežni saobraćaj
-monitor agenti na hostu koji su, dakle, stalno aktivni i neprestano prikupljaju informacije o trenutnom stanju, ne smeju da prouzrokuju dodatno angažovanje procesora.