DNS (Domain Name System)

Domain Name System (DNS)

Domain Name System (DNS) je sistem koji cuva informacije vezane za  imena domena  u  vidu  distribuirane baze  podataka  na  mrežama   (npr.   Internetu)   a realizovan   je   kao  klijent-server  servis.  Najvažnija   funkcionalnost  DNS-a   je prevodenje IP adresa u ime domena i obrnuto. Vecina ostalih mrežnih servisa (Web, E-mail, FTP…) koristi ili ima mogucnost da koristi DNS servis. Na primer, jedna  od   funkcionalnosti  DNS-a   je   i  obezbedivanje  informacije  o   tome  koji serveri su zaduženi za razmenu elektronske pošte za odredeni domen. Bez ove funkcionalnosti  DNS-a, servis za  razmenu  elektronske pošte  ne  bi  mogao da funkcioniše.

DNS se javio usled porasta velicine racunarskih mreža, porasta broja racunarskih mreža (i pojave Interneta) i potrebe za jednostavnijim adresiranjem racunara na mreži. Pod jednostavnijim adresiranjem se u stvari podrazumeva prilagodavanje mrežnog  adresiranja karakteristici   ljudi  da   lakše  pamte  simbolicka  imena od brojeva (npr. lakše je zapamtiti “www.singidunum.ac.yu” od “212.62.45.222”). Problem je u pocetku bio rešen putem  hosts fajlova na svakom od racunara na mreži.

Kod  malih  mreža  hosts  fajlovi  mogu   biti jednostavnije rešenje od DNS-a (jer nema potrebe za postavljanjem DNS servera) dok se kod velikih mreža administracija znatno otežava jer se pri svakoj izmeni mreže ona odnosi na sve racunare u mreži.

Prvi korak ka rešavanju problema je bio distribuirani hosts fajl (jedan hosts fajl u mreži kome mogu da pristupaju svi clanovi mreže) a problem je u potpunosti rešen 1983. godine kada je Pol Mokapetris izumeo DNS (RFC dokumenti 882, 883 a zatim i 1034, 1035).

Hosts fajlovi

Pojavljivanje DNS-a nije u potpunosti eliminisao korišcenje  hosts  fajlova. Ovi fajlovi postoje i u modernim operativnim sistemima (Linux, Unix, MS Windows XP…) i najcešce se koriste kod veoma malih mreža.

Hosts  fajlovi se mogu koristiti u kombinaciji sa DNS-om. U tom slucaju oni imaju prioritet nad DNS-om tj. pri razrešavanju nekog imena prvo se proverava sadržaj hosts fajla a tek ukoliko on ne sadrži informaciju o traženom imenu upit se šalje DNS serveru.

Teorija rada DNS-a

Prostor domenskih   imena  je  stablo za  ciji  svaki cvor postoji  zapis u  DNS-u nadležnom  za   tu  zonu.  U  nadležnom  DNS   serveru   (eng.  authoritative  DNS nameserver)   je   moguce   za   odredenu   zonu   deklarisati   pod-zone   putem deklarisanja odgovarajucih DNS pod-servera.

Za   razumevanje  DNS   sistema  i  nacina  njegovog  funkcionisanja  potrebno   je razumeti strukturu naziva domena (naziva domena, eng.  domain name). Naziv domena se sastoji od dva ili više delova razdvojenih tackom (tackama). Uzmimo za primer domen fpi.singidunum.ac.yu:

– Prva oznaka sa desne strane predstavlja top-level domen (u ovom slucaju: yu).

-Svaka naredna oznaka gledano sa desne strane predstavlja pod-domen (u ovom slucaju: ac, singidunum i fpi). Maksimalan broj pod-podela je 127 a svaki od clanova može imati maksimalnu dužinu od 63 karaktera s tim da celokupna dužina naziva (ukljucujuci sve pod-domene i tacke kojim su razdvojeni) ne sme preci 255 karaktera.

Postoje tri kategorije top-level domena:

– top-level domeni vezani za zemlje: domen dužine dva slova vezan za zemlju ili odreceni geografski prostor (.yu – Jugoslavija, .jp – Japan, .ru – Rusija i sl.)

– genericki top-level  domeni:  domen koji se  koristi za  odredenu klasu organizacija (.com   –  commercial,   .org –  neprofitne  organizacije,  .net  – network, .mil – military i sl.)

– infrastrukturni top-level domeni: jedini u ovoj grupi je .arpa domen.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: