Моја ИП адреса и сетовање ИП адресе

IP адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација). Пример IP адресе је 77.46.233.90.

Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут http://www.wikipedia.org, се врши путем DNS-а. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.

Интернет протокол(IP) познаје сваког логичког домаћина (хоста) по броју, такозваној IP адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. Интернет сервис провајдери понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке IP адресе.

IP адресе корисника који сурфују по WorldWideWeb-у се користе да омогуће комуникацију са сервером неког веб сајта. Такође, оне се налазе у заглављима електронске поште. У ствари, за све програме који користе TCP/IP протокол, IP адреса корисника и IP адреса одредишта су неопходни како би се успоставила комуникација и послали подаци.

У зависности од интернет везе, IP адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана статичка IP адреса), или различита при свакој новој конекцији (динамичка IP адреса). Како би се користила динамичка IP адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. IP адресе се уобичајено дају кроз сервис који се зове DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol).

Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.

Један исти уређај (на пример рачунар) може имати више прикључака на мрежу (више мрежних картица), па у том случају може имати и више IP адреса (али само једна по картици).

Додељивање

Стварно додељивање адресе није насумично. Организација, типично Интернет сервис провајдер, тражи додељивање нетблока (скупа повезаних IP адреса) из регистра, као што је ARIN (American Registry for Internet Numbers). Број мреже сачињава распон адреса које организација може слободно да распоређује по жељи. Организација која је исцрпела значајан део свог места за распоређивање адреса може да затражи нови нетблок.

Како пронаћи своју IP адресу

Да би смо пронашли своју IP адресу треба покренути Command Prompt и укуцати команду ipconfig.

Ping

Алат  ping  јенамењен провери мрежне доступности удаљеног хоста.Функционише тaкo штo се ka удаљеном хосту шаље одређени број мрежних пакета на које је удаљени хост дужан да одговори, ако их чује. У ситуацији када нема одговора од хоста, претпоставља се да удаљени хост или није Онлине или је проблем у мрежној инфраструктури на путањи до удаљеног хоста. На тај начин проверавамо и стање физичке мреже и самог удаљеног хоста. Алат се покреће кроз Command Prompt уносом командеping са додатком IP адресе или хост имена.

Како самостално сетовати IP адресу?

Први корак је улазак у Network Connections, након тога пронаћи активну везу и кликнути на тастер Properties.

 

 

Изабрати интернет протоцол (TCP/IP) и опет кликнути Properties.

 


Сада можемо да ручно конфигуришемо IP адресу, као и још неке параметре конекције.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: