IPv6

IPv6 је нови стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке. Теоретски, постојало би тачно 2128, или 3.403×1038 уникатних адреса домаћинских интерфејса.  Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.

Један IPv6 пакет има следећу општу форму:

Једино потребно заглавље се односи на IPv6 заглавље. Ово је фиксна величина са дужином од 40 бајтова, у поређењу са 20 бајтова помоћног дела IPv4. Следећа продужена заглавља су дефинисана:

  • Заглавље Hop-by-Hop опција: Дефинишу специјалне опције које захтевају hop-by-hop процесирање.
  • Заглавље рутирања: Обезбеђује проширено рутирање, слично изворишном рутирању у IPv4.
  • Заглавље фрагмената: Садржи информације о фрагментацији и поновном склапању.

• Заглавље аутентичности: Овезбеђује интегритет и аутентичност сваког пакета. • Заглавље енкапсулације сигурности податка: Обезбеђује приватност. • Заглавље одредишних опција: Садржи факултативне информације које ће испитати одредишни чвор.

У случају када се користи више продужених заглавља, IPv6 препоручује да се редослед заглавља појави у следећем редоследу:

  1. IPv6 заглавље: Обавезно, мора увек да буде прво.
  2. Заглавље Hop-by-Hop опција
  3. Заглавље Дестинационих Опција: За опције које ће бити обрађене од стране првог одредишта које се појављује у пољу IPv6 Одредишне Адресе плус накнадних одредишта која су набројана у заглављу рутирања.
  4. Заглавље рутирања
  5. Заглавље фрагмената
  6. Заглавље аутентичности
  7. Заглавље енкапсулације сигурности податка
  8. Заглавље одредишних опција: За опције које ће бити обрађене само у крајњем одредишту пакета.Типови:

IPv6 адресе су дугачке 128 бита. Адресе се додељују појединачним интерфејсима на чворовима, а не чворовима лично. Појединачни интерфејс може да има вишеструку unicast адресу. Било која од unicast адреса повезана са чворним интерфејсом може бити искоришћена како би јединствено представила тај чвор. Комбинација дугих адреса и вишеструких адреса по интерфејсу омогућава ефикасније рутирање у односу на IPv4. У IPv4, адреса генерално нема конструкцију која помаже рутирању и због тога рутер мора да води велику табелу путања рутирања. Дуже интернет адресе дозвољавају велики број адреса од стране хијерархија мрежа, добављача приступа, географије, предузећа итд. Такав број би требало да учини да табеле рутирања буду мање, а преглед табела бржи. Допуштање вишеструких адреса по интерфејсу би тренало да обезбеди претплатнику који користи вишеструке добављаче приступа по истом интерфејсу да има одвојену адресну гомилу код сваког добављача. IPv6 дозвољава три типа адреса:

  • Unicast: Идентификатор за један интерфејс. Пакет послат unicast адреси се испоручује интерфејсу који је идентификован том адресом.
  • Anycast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат anycast адреси се испоручује неком од интерфејса који је идентификован том адресом (нејближем, гледајући по протоколу рутирања).
  • Multicast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат multicast адреси се испоручује свим интерфејсима који су идентификовани том адресом.

Заглавље Фрагмента

У IPv6, фрагментацију могу одрадити само изворишне тачке, а не рутери који се налазе на путу пакета. Да би искористила комплетне предности међуумрежавања, изворишна тачка мора применити алгоритам за откривање пута, који јој омогућава да сазна која је најмања максимална трансмисиона јединица (Maximum Transmission Unit – MTU), коју подржава нека од мрежа на путу пакета. Знајући која је најмања MTU изворишна тачка ће фрагментовати, као што се од ње тражи, за сваку дату одредишну мрежу. У супротном, извориште мора да ограничи све пакете на 1280 бајтова, који је максимални MTU који мора да подржи свака мрежа. Заглавље фрагмента се састоји од следећих поља (слика 4.4):

  • Следеће Заглавље (8 бита): Идентификује тип заглавља које је одмах после овог залавља.
  • Резервисано (8 бита): За будућу употребу.
  • Офсет Фрагмената (13 бита): Показује где у оригиналном пакету је место корисном делу овог фрагмента. Мери се у јединицама од 64 бита. Ово значи да фрагмент (другачији од претходног фрагмента) мора да садржи поље података које је дуже од 64 бита.
  • Рес (2 бита): Резервисано за будућу уптребу.
  • М флег (1 бит): 1 = још фрагмената; 0 = последњи фрагмент.
  • Идентификација (32 бита): Служи да јединствено идентификује оригинални пакет. Идентификатор мора бити јединствен за изворишну и одредишну адресу пакета за време док је пакет у инетрнету. Сви фрагменти са истим идентификатором, изворишном адресом и одредишном адресом се поново склапају како би се направио оригинални пакет.

Заглавље рутирања

Заглавље рутирања садржи листу једног или више успутних чворова које треба посетити на путу до одредишта пакета. Сва заглавља рутирања почињу 32-битним блоком који се састоји од четири 8-битних поља, праћена од стране података рутирања који су специфични за одређени тип рутирања . Четири 8-битна поља су следећа:

  • Следеће Заглавље: Идентификује тип заглавља одмах после овог залавља.
  • Дужина продужености заглавља: Дужина овог заглавља исказана у јединицама од 64 бита, не укључујући првих 64 бита.
  • Тип Рутирања: Идентификује одређену варијанту заглавља рутирања. Ако рутер не препозна вредност типа рутирања, он мора да одбаци пакет.
  • Остало Сегмената: Број преосталих сегмената рутирања; то је број јасно набројаних међу-чворова које јпакет мора да посети пре доласка до одредишта.

Једино специфично заглавље рутирања које је дефинисано RFC-ом 2460 је заглавље рутирања Тип 0. Када се користи Тип 0 заглавља рутирања, изворишна тачка не поставља крајњу одредишну адресу у IPv6 заглавље. Уместо тога, адреса је она која је последња у листи адреса у заглављу рутирања, а IPv6 заглавље садржи адресу првог жељеног рутера на траси. Заглавље рутирања неће бити испитивано док пакет не дође до тачке коју је наведена од стране IPv6 заглавља. У тачки, садржаји заглавља рутирања и IPv6 заглавља се ажурирају и пакет се прослеђује даље. Ажурирање се састоји од постављања следеће адресе коју треба посетити у IPv6 заглавље и декрементирању поља Остало Сегмената у заглављу рутирања.

 

Милица Митић 8/07

Александар Брчић 302/07

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: