Web Servisi

Internet iz dana u dan sve više postaje deo naše svakodnevice, poput telefona ili televizora. Internet se može koristiti preko različitih uređaja. U svetu je već počelo a sutra će zavladati i kod nas era mobilnih uređaja a sa njima i jednostavni pricnip : na bilo kom mestu, u bilo koje vreme preko bilo kog uređaja pristup ne samo Internetu već i intranetu ili ekstranetu.

Pa šta su onda Web servisi?

Oni predstavljaju osnovne gradivne blokove budućih informacionih sistema,a u suštini su aplikacije koje su raspložive na mreži i koje mogu da urade ono što vama u tom trenutku treba. Drugim rečima, to su resursi koji se adresiraju primenom URL-a koji vraća informaciju korisniku koji želi da je koristi. Glavni komunikacioni protokol je SOAP tj. XML preko HTTP-a.

Osnovni pokretač ovih promena je XML, koji kroz svoju jednostavnost omogućuje praktičnu nezavisnost aplikacija i sistema jer je razumljiv i za čoveka i za mašinu.

Npr. posedujete web aplikaciju koja rezerviše karte za prekookeanske letove. Korisnik otkuca svoje „ime“ i „adresu“, a vi umesto da posedujete kompletnu bazu stanovnika naše planete, možete pozvati servis koji će da verifikuju unete podatke za dati region, da se ne biste bez potrebe zamarali obradom takvih podataka, pošto se kod nas a i u svetu često unose podaci tipa „Paja Patak“ i „Negde daleko b.b.“. Takvi smo mi ljudi. Osim toga, po rezervaciji vaše karte možete pozvati druge servise koji npr. rezervišu taksi ili možda hotel u datom regionu itd.

Gde da nađem servis, koji mi treba?

Web Servisi se objavljuju na jedinstvenoj lokaciji i nude se kao usluge. Kako bi usluga bila kompletna, nudi se i potpuna specifikacija interfejsa, poslovnih zahteva, kvaliteta servisa, pravnih i finansijskih uslova korišćenja itd.

Ukoliko posedujete već napisane aplikacije koje nude stabilna i proverena rešenja, jednostavno možete objaviti aplikaciju kao uslugu korisnicima širom naše planete, zbog te
specifičnosti ova tehnologija se brzo raširila.

Ako želite da osetite, onda pogledajte sledeće lokacije :

Šta je set protokola Web servisa?

Set Web servis protokola stalno se razvija i koristi se da definiše, otkriva i implementira Web servise. Osnova ovih protokola leži u sledeća četiri nivoa :

Service Transport: Ovaj nivo je odgovoran za prenos poruka između aplikacija i u njega su trenutno uključeni HTTP, SMTP, FTP, i novi protokoli kao što je BEEP – Blocks Extensible Exchange Protocol.

XML Messaging: Ovaj nivo je odgovoran za razumevanje poruka za razmenjivanje koje se implementiraju u XML formatu i trenutno se koristi XML-RPC (XML – Remote Procedure Call) i SOAP (Simple Object Access Protocol).

Service Description: Ovaj nivo definiše javni interfejs za određeni Web servis, i trenutno se opisuje kroz WSDL (Web Service Description Language).

Service Discovery: Ovaj nivo je odgovoran za centralizovanje servisa u zajednički i jedinstveni registar koji obezbeđuje jednostavno objavljivanje i pronalaženje servisa. Otkrivanje servisa trenutno se obrađuje kroz UDDI (Universal Description, Discovery, and Integration).

Pored pomenutih, set sadrži nove protokole koji se još razvijaju, uključujući WSFL (Web Services Flow Language), SOAP-DSIG (SOAP Security Extensions: Digital Signature) i USML (UDDI Search Markup Language).

Nije potrebno da razumete kompletan set protokola da biste radili sa Web servisima. Ukoliko znate osnove HTTP-a, dovoljno je da započnete sa XML Messaging nivoom.

Kako da napravite Web servis?

Web servisi mogu se kreirati od već gotovih aplikacija ili započeti od nule, i pri tome možete programske jezike, gotove komponente i platforme koristiti po svom izboru.

Components in a Web Service

Pošto se usluga osmisli i kreira potrebno je :

1. Opisati servis pomoću WSDL jezika.

WSDL je zasnovan na XML i predstavlja opis interfejsa Web servisa koji treba da sadrži:

  • Opis interakcije koju servis nudi
  • Opis argumenata i rezultata koji su uključeni u interakciju
  • Adresu za lociranje servisaKomunikacioni protokol
  • Format podataka koji se koristi u porukama
  • Definisanje interfejsa je zapravo ugovor između servera i klijenta

2. Registrovati servis na UDDI registru, Internet lokaciji predviđenoj za objave servisa, i time omogućiti i svom softveru da koristi tuđe usluge, i zainteresovanim korisnicima da pronađu vaš servis.

UDDI predstavlja centralizovanu lokaciju koja obezbeđuje mehanizam za registrovanje i pronalaženje servisa. Koristi SOAP za komunikaciju i omogućuje klijentima da pronađu servis i serveru da ga objavi.

3. Omogućiti pristup svom web servisu posredstvom SOAP-a, koji koristi XML jezik za specificiranje pozivnih parametara i rezultata rada servisa.

SOAP predstavlja okruženje za razmenu poruka zasnovanih na XML-u u mreži. Sam SOAP se služi aplikativnim HTTP protokolom koji koriste svi Web serveri.

Brzina razvoja Interneta dovela je do pojave mnogih tehnologija i standarda koji su istom tom brzinom i nestali. Sa današnje tačke gledišta postoje samo dva prilaza i to kroz J2EE (Java 2 Platform Enterprise Edition) okruženje i Microsoft-ov .NET skup tehnologija.

J2EE protiv .NET

Obe platforme su korisne i vode ka istoj destinaciji, odabir se vrši u odnosu na već postojeću bazu znanja, postojeće informacione sisteme, veze sa partnerima i korisnicima. Ka pravoj odluci uvek vode odgovori na ova pitanja a ne minorne razlike u funkcionalnosti.

Argumenti za podršku obema platformama

  • Za obe platforme morate podučiti razvojni tim (Java podučavanje za J2EE, objektno orijentisano podučavanje za .NET)
  • Možete kreirati web servise koristeći obe platforme
  • Obe platforme su sa sistemskog pogleda jeftine kao što su jBoss/Linux/Cobalt za J2EE, ili Windows/Win32 hardware za .NET
  • Skalabilnost obeju platformi teoretski je neograničena

Zaključak

Web servisi čine novo čedo profesionalnog razvoja distribuiranih aplikacija. Rešava glavne probleme kod platformske zavisnosti i jezičke zavisnosti. Implementacija SOAP a samim tim Web servisa je moguća u skoro svakom programskom jeziku, na svim popularnim platformama. Postojeća distribuirana okruženja se proširuju za podršku SOAP-u.

Microsoft je, izdavši .NET Visual Studio, zajedno sa konceptom .NET runtime-a, napravio ozbiljan korak ka usvajanju SOAP-a za standard u razvoju distribuiranih aplikacija. Sun je najavio nešto slično u vidu svoje ONE (Open Network Environment) platofrme. IBM (WebSphere) i ostali industrijski giganti na ovom polju takođe najavljuju opsežnu SOAP podršku.

SOAP poseduje potencijale da kreira transparentni web za servise i aplikacije kojima se može pristupiti na zahtev od strane svakoga sa svake tačke, što će dovesti do eksplozivnog rasta novih servisa i prihoda od njih.

Veliki plus za SOAP i Web servise leži u podršci od strane velikih igrača kao što su IBM i Microsoft kao i već postojećoj velikoj strukturi koja je izgrađena za WEB i HTTP. SOAP se i dalje razvija i na scenu će stupiti čitav niz novih protokola koji će pojednostaviti i olakšati primenu Web servisa u svim sferama poslovanja.

Slične teme

Resursi

Goran Zdravkovic 36/02

Zoran Stankovic 14/07

Milan Popovic 142/04

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: