VoIP

Voice-over-IP predstavlja tehnologiju za prenos glasa u realnom vremenu posredstvom mreža zasnovanih na  internet protokolu, pa ako tako postavite stvari, sve sto prenosi glas jeste neka vrsta VoIP-a. Medutim, termin se ustalio za hardver i softver profesionalnih sistema koji dopunjuju ili u potpunosti zamenjuju klasičnu telefoniju. Skype, GoogleTalk i njima slicne stvari su peering programi i nikako nisu VoIP u ovom užem smislu.

Softver koji pretvara racunar u VoIP telefon (tzv. Soft-Phone) se izbegava jer je komplikovan za upotrebu – prosečan korisnik želi samo da podigne telefonsku slušalicu i pozove broj, bez dodatne komplikacije. Većina rešenja za firme čak podrazumevaju nadgradnju postojece telefonske opreme (kancelarijskih centrala, faksova i samih telefona), tako da ko­risnik ne mora ni da razmislja da li njegov glas putuje kroz javnu telefonsku mrezu ili preko Interneta.

Softver koji pretvara racunar u VoIP telefon (tzv. Soft-Phone) se izbegava jer je komplikovan za upotrebu – prosečan korisnik želi samo da podigne telefonsku slušalicu i pozove broj, bez dodatne komplikacije. Većina rešenja za firme čak podrazumevaju nadgradnju postojece telefonske opreme (kancelarijskih centrala, faksova i samih telefona), tako da ko­risnik ne mora ni da razmislja da li njegov glas putuje kroz javnu telefonsku mrezu ili preko Interneta.

 

Pored VoIP telefona koji se povezuju direktno na Internet koriste se i obični telefonski aparati, uz dodataka ATA (Analogue Telephony Adapter). Kako to izgleda? Kućni korisnici, na primer, često koriste ATA sa dva Ethernet porta – jedan se povezuje ,,ka Internetu“ a drugi ka kućnom računaru, dok se na dva ,,telefonska“ RJ-11 porta mogu povezati dva telefona istovremeno. Uređaj čak radi kao ruter, dajući istovremenu vezu sa Internetom i računaru i telefonima, uz QoS koji obezbeduje da za telefone uvek bude rezervisano onoliko protoka koliko im je potrebno. Postoji i ATA koji (lokalne) pozive usmerava ka ,,običnoj“ telefonskoj mreži, dok medunarodne pozive usmerava preko Interneta.

 Protokoli i kompresije

Moderni kodeci koje se upotrebljavaju nude nešto bolji kvalitet glasa od onog na koji smo navikli u mobilnoj telefoniji, uz protok od 24 kbit/s. Teoretski, ovo bi značilo da VoIP moze da radi i na dial-up konekciji, ali zbog zahteva da veza bude ujednačena neophodan je broadband pristup Internetu. VoIP zahteva podjednake protoke u oba smera, pa je, recimo, u slucaju ADSL pristupa ogranicenje definisano brzinom upload-a.

Kada sa VoIP telefona pozivate neki fiksni ili mobilni broj, sa­obracaj se preko Interneta usmerava do server provajdera, koji onda taj saobracaj usmerava (terminise) u javnu telefon­sku (POTS) mrezu. Terminacija se obavlja sto bliže pozvanom korisniku, pa je cena POTS dela poziva niska. Na primer, ako ste zvali nekoga na drugom kontinentu, taj poziv moze da stigne ,,jašuci“ na Internetu sve do grada u kome je vas sagovornik i tek tu uđe u POTS mrezu, pa to košta kao lokalni poziv. VoIP telefoni imaju svoju internu numeraciju, pa se sa jednog VoIP telefona može pozvati neki drugi, u kom slučaju ce SIP server saobraćaj jednostavno usmeriti dalje, preko Interneta, sve do pozvanog telefona, bez ulazenja u POTS mrezu. Za pozivanje VoIP telefona sa POTS telefona je neophodno da korisnik zakupi fiksni POTS inostrani broj, pri čemu se pozivanjem tog broja poziv usme­rava na njegov VoIP telefon (ili centralu korisnikove firme). Ova usluga se zove Direct Inward Dialing (DID).

Zašto uopšte VoIP ?

U Zapadnoj Evropi i Americi veliki broj pojedinaca i firmi koristi VoIP, često čak kao potpunu zamenu za POTS. Razlog je je-dnostavan: cene prenosa podataka su danas bitno niže nego pre desetak godina, dok su cene klasičnog telefonskog saobraćaja slične. Uporedite propusni opseg koji ,,pojede“ preuzimanje neke video sekvence sa Interneta, u odnosu na prenos glasa, a opet je prenos video sekvenci nesto uobičajeno i jeftino, dok međunarodni tele­fonski razgovori i dalje važe za nesto skupo. Zbog toga je u današnje vreme sve česće bespredmetno govoriti o ceni komunikacije, jer korisnike sve manje interesuje sama komunikacija, a sve više dodatne usluge. Svi napredni servisi moderne telefonije su zastupljeni i u VoIP-u: poziv na čekanju, konferencijska veza, preusme-ravanje poziva, identifikacija poziva itd, dok su cene bitno niže.

Pored niske cene, bitna karakteristika VoIP-z je to sto ova tehnologija briše geografske granice: više nije bitno gde se telefon nalazi, već treba biti samo povezan na Internet – ista pravila važe i ako su sagovornici u susednim kancelarijama i ako su na različitim kontinentima.

 

Miloš Janković 33/02

izvor: http://www.biznisvodic.net/hardver/telekomunikacije/35-sta-je-voip.html

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: