IPv6

IPv6

Internet protokol (IP) је temelj Interneta svih međusobno povezanih mreža. Оvај protokol je stigao do kraja svog korisnog života, a novi protokol poznat kao IPv6 (IP verzija 6), definisan je kako bi konačno zamenio IP
Glavni razlog za prihvatanje nove verzije protokola je granica koju je stvarala adresa sastavljena od 32 bita u IPv4. sa 32-bitnom adresom, po pravilu moglo bi da se dodeli nešto više od 4 milijarde mogućih adresa. Na prvi pogled reklo bi se da je ovaj broj adresa više nego dovoljan za potrebe adresiranja Interneta. Ipak, u kasnim 80-tim naziralo se da će da nastupi problem, i on je počeo da manifestuje u kasnim 90-tim.
IPv6 uključuje sledeća unapređenja u odnosu na IPv4:
• Proširen adresni prostor: IPv6 koristi 128-bitne adrese umesto 32-bitnih koje je koristio IPv4.  Izračunato je da ovo omogućava 6 x 10 jedinstvenih adresa po kvadratnom metru na površini Zemlje. Čak i ako se adrese dodeljuju nevešto, ovaj adresni prostor deluje bezbedno.
• Unapređen mehanizam opcija: Opcije IPv6 su smeštena u zasebna fakultativna zaglavlja koja se nalaze između IPv6 zaglavlja i zaglavlja transportnog sloja. Većina ovih neobaveznih zaglavlja ne bivaju ispitana ili obrađena od strane rutera na putu do paketa. Ovo pojednostavljuje i ubrzava rutersku obradu IPv6 paketa u odnosu na IPv4 datagrame. Ovo, takođe, dodatno uprošćava postupak dodavanja dodatnih opcija.
• Povećana fleksibilnost adresiranja: IPv6 uključuje koncept anycast adrese, do koje se paket isporučuje samo jednim putem. Skalabilnost multicast rutiranja je unapređena tako što je dodato opseg polje za multicast adrese.
• Pomoć za dodeljivanje sredstava: IPv6 omogućava označavanje paketa za sporiji protok ako pošiljalac traži poseban postupak. Ovo uključuje pomoć za specijalni saobraćaj, kao što real-time video.

Protokol koji se koristi za prenos podataka je TCP/IP protokol, sa dosadašnjim adresnim IPv4 sisitemom koji se polako zamjenjuje protokolom IPv6, a osnovni razlog je što je IPv4 protkol omogućeje 32-no adresiranje računara, a IPv6 omogućava 128-no adrsiranje. Suština paketnog prenosa podata putem TCP/IP protokola je u sledećem:

Podaci se pre slanja „razbijaju“ na manje pakete, protokolom definisane veličine, i u svakom od ovih paketa postoji, pored delova informacija koje prenose između računara, i informacije koje omogućuju povezivanje za drugim dijelovima početne informacije (tj. drugim paketima) kao i infomacije na koji način se vrši spajanje tih paketa- redni broj paketa, kad stignu do odredišnog računara, da bi primljena informacija bila identična poslatoj informaciji.

Ovom prilikom, da bi se bolje razumeo sistem rada interneta potrebno se osvrnuti na još dva pojma koja su međusobno povezani i isprepletani, tako da se može govoriti o jedinstvenom sistemu. Radi se o pojmu IP broja i pojmu DNS sistema.
a/ IP Broj

IP broj ili IP adresa je jedinstvena brojčana oznaka računara na internetu. IP adresa je u osnovi binarni broj, koji je u slučaju trenutno važeće verzije IP protokola, IPv4, binarni broj dužine 32 bita . Često se radi lakšeg pamćenja IP adrese zapisuju u dekadskoj notaciji, gdje se 32-bitni broj podijeli na četiri 8-bitna broja, koji se zatim prikazuju kao četiri decimalna broja odvojena točkom. Svaki od tih brojeva je u rasponu 0-255, što je upravo raspon brojeva koji se mogu prikazati u jednom 8-bitnom binarnom prikazu. IPv6 verzija protokola predviđa 128-bitne adrese, te se u tom slučaju može koristiti i heksadecimalni zapis, radi kraćeg oblika i jednostavnosti.

Primer IP adrese je 172.16.254.1.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: