Сервис за приступ регистру учесника на тржишту мењача

Овај сервис омогућује приступ регистру учесника на тржишту мењачких послова.

Постоје два типа сервиса за приступ подацима о тржишту мењачких послова:
– ExchangeMarketService
– ExchangeMarketXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде ExchangeMarketService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде ExchangeMarketXmlService-а враћају објекте типа string.

Постоје два типа сервиса за приступ подацима о тржишту мењачких послова:
– ExchangeMarketService
– ExchangeMarketXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде ExchangeMarketService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде ExchangeMarketXmlService-а враћају објекте типа string.

GetExchangeMarketEntityCount- Метода враћа укупан број овлашћених мењача.

GetExchangeMarketEntity – Метода враћа податке о овлашћеним мењачима.

GetExchangeMarketEntityStatus- Метода враћа статусе овлашћених мењача.

GetExchangeMarketEntityType- Метода враћа типове овлашћених мењача.

GetExchangeOfficeCount- Метода враћа укупан број мењачница.

GetExchangeOffice- Метода враћа податке о мењачницама.

GetExchangeOfficeStatus- Метода враћа статусе мењачница.

GetExchangeOfficeType- Метода враћа типове мењачница.

GetExchangeOfficeContractEndType- Метода враћа типове разлога за раскид уговора са мењачницом.

GetExchangeOfficeLicence- Метода враћа податке о лиценцама издатих од стране Народне банке Србије мењачницама.

GetExchangeOfficeLicenceStatus- Метода враћа статусе лиценци издатих од стране Народне банке Србије мењачницама.
Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeMarketService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeMarketXmlService.asmx
Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeMarketService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ExchangeMarketXmlService.asmx?WSDL

IGRP

IGRP je protokol rutiranja nastao osamdesetih godina od strane CISCO SYSTEMS `INC . Osnovni cilj im je bio obezbeđivanje robusnog protokola za rutiranje u okviru autonomnog sistema (AS). Pre nego je nastao IGRP najpopularniji protokol rutiranja je bio RIP (Routing Information Protocol). Mada je on bio veoma upotrebljiv za rutiranje unutar manjih i srednjih mreža, njegove granice su bile limitirane razvojem većih mreža sa nekoliko segmenata. Broj rutera na putanji (Hop count) koji je kod RIP-a 16, limitirao je ovaj protokol, čime nije omogućena fleksibilnost u složenim okruženjima. Popularnost CISCO rutera i robusnost IGRP-a ohrabrila je organizacije sa velikim poslovima na internetu da zamene RIP sa IGRP. Inicijalna IGRP implementacija radila je u IP (Internet Protocol) mrežama. IGRP je bio dizajniran da radi u bilo kom mrežnom okruženju, ali su se vremenom opredelili za OSI Connectionless-Network Protocol (CLNP) mreže. Devedestih godina napravljen je ojačan IGRP da bi se poboljšala operativna efikasnost protokola. On je dobio ime EIGRP ( Enhanced IGRP ) i naslednik je IGRP-a.

Karakteristike IGRP protokola

Vektor udaljenosti ruting protokola je jedna od tri klase protokol usmeravanja. On poziva svaki ruter da pošalje sve ili deo svoje ruting table, u ruting update poruci, u pravilnim intervalima, svakom susednom ruteru. Kako se informacija o rutiranju širi kroz mrežu, ruteri mogu da proračunaju udaljenost do svih čvorova unutar mreže koja je podeljena na nekoliko segmenata. Vektor udaljenosti ruting protokola često je u suprotnosti sa link-state ruting protokolima koji šalju informacije o lokalnoj mreži svim čvorovima u datoj mreži. IGRP koristi kombinaciju vektor metrike što ga svrstava u grupu protokola rutiranja na osnovu vektora udaljenosti ( Distance Vector Routing Protocols). Protokolarno kašnjenje, propusni opseg, pouzdanost I opterećenja su uzeti u obzir u odlučivanju putanje usmeravanja. Mrežni administratori mogu podesiti težinski faktor za svaku metriku. IGRP koristi administrator set ili podrazumevani težinski faktor za automatsko određivanje optimalne rute. IGRP nudi širok spektar metrika. Pouzdanost i opterećenja mogu da uzmu npr. vrednost od 1 do 255, propusni opseg brzinu od 1200 bps do 10 Gbps itd. Široki opsezi dozvoljavaju zadovoljavajuća metrička podešavanja unutar mreže sa široko varirajućim performansama. Ono što je najvažnije je da metričke komponente mogu da se kombinuju u korisničko definisanom algoritmu. Kao rezultat mrežni administratori mogu da utiču na izbor ruta na intuitivan način. Da bi obezbedili dodatnu fleksibilnost IGRP dozvoljava višestazno rutiranje. Duple linije sa istim propusnim opsegom mogu da pokrenu jedan tok saobraćaja u Round-Robin procesu sa automatskim prelaskom na drugu liniju ako jedna postane neupotrebljiva. Takođe višestruke linije mogu biti korišćene iako su metrike za putanje različite. Ako je npr. jedna putanja tri puta brža od druge zato što je njena metrika tri puta manja, bilji put će biti iskorišćen tri puta više. Samo putanje sa metrikom u određenom rasponu se koriste kao višestruke putanje.

Karakteristike stabilnosti

IGRP pruža brojne funkcije koje su dizajnirane kao bi se poboljšala njegova stabilnost, I tu spadaju Hold-Downs, Split Horizons i Poison-Reverse update.

Hold-Downs se koriste za sprečavanje da redovno ažurirane poruke pri ponovnom uspostavljanju putanje odaberu neodgovarajuću rutu. Kada jedan ruter otkaže susedni ruteri detektuju to nedostatkom predviđenih poruka za ažuriranje rute. Ovi ruteri onda proračunavaju nove rute I šalju poruke susednim ruterima o promeni rute. Ova aktivnost započinje talas ispravki koje filtriraju kroz mrežu. One ne stižu odmah do svakog mrežnog uređaja, pa je stoga moguće da uređaj koji tek treba biti obavešten o nekom nedostatku mreže, pošalje redovno ažuriranu poruku uređaju, koji je već obavešten o grešci, da je sa rutom sve u redu. U ovom slučaju drugi uređaj uzima u obzir informaciju o grešci. Hold-Downs prenose ruterima poruku da zadrže bilo koje promene, koje bi mogle da utiču na rutu, za neki određeni period vremena. On se određuje da bude malo veći od perioda vremena potrebnog da se cela mreža ažurira o promeni rutiranja.

Split Horizons proizilaze iz pretpostavke da nikada nije korisno slati informacije o putu unazad u pravcu iz kojeg su one stigle. Slika 1 ilustruje ovo pravilo.

Slika 1

Ruter 1 (R1) inicaijalno ukazuje da sadrži rutu do mreže A. Zato nema potrebe za ruter 2 (R2) da u svoje ažuriranje uključuje I podatak o povratku do R1 jer je on bliži mreži A. Ovo pravilo pomaže kod sprečavanja usmeravanja petlje. Uzmimo npr. slučaj kada interfejs R1 otkaže.R2 I dalje šalje poruke kako može doći do mreže A preko R1. Ako R1 ne obavesti R2 o prekidu rute može doći do preusmerenja petlje. Iako ovo treba da spreči Hold-Downs, Split Horizons se koriste u IGRP-u zato što omogućavaju daodatnu stabilnost algoritma. Oni bi trebali da spreče preusmeravanje petlji između susednih rutera, ali Poison-Reverse update ispravke su neophodne da bi se sprečila velika preusmerenja petlji. Povećanje metrike ovde ukazuje na usmeravanje petlji. Poison-Reverse update ispravke se onda šalju da otklone rutu I smeste je u Hold-Downs. U CISCO-voj implementaciji IGRP-a ove ispravke se šalju ako se metrika poveća za faktor 1.1 i veći.

Tajmeri

IGRP sadrži niz tajmera i promenljivih sa vremenskim intervalima. Ovo uključuje :

Update timer- određuje koliko često treba da se šalju poruke o ažuriranju rute. Nominalna vrednost je 90 sec.

Invalid timer- pokazuje koliko dugo ruter treba da čeka u odsustvu poruka o ažuriranju rute, pre nego je proglasi neispravnom. Nominalna vrednost je 3xUpdate timer=270 sec

Hold time period- određuje period za hold down i on ima nominalnu vrednost 3xUpdate timer+10 sec=280 sec

Flush timer- određuje vreme koje treba da prođe pre nego što se ruta totalno odbaci kao nepodobna. Nominalna vrednost je 7xUpdate timer=630 sec

Literatura:

http://www.pulsewan.com/data101/igrp_basics.htm

IP adresa

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera. Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamička IP adresa se „slučajno“ dodeljuje iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu, svakom računaru pojedinačno koji se priključuje – loguje. Ovo znači da svaki put kada se spojite na Internet vaša IP adresa će biti drugačija, što čini da je teže ostvarivati sigurne veze sa drugim računarima i serverima. Statička IP adresa se dodeljuje korisniku kada se on prijavljuje za uslugu, i za vreme trajanja njegovoga ugovora IP adresa se neće menjati. Ovo praktično znači da kada se povezujete na računar ili server garantovana Vam je autentifikacija, VPN (engl. Virtual Private Network) mreže i sigurnosni (engl. Secure Tunnels) kroz Internet se mnogo lakše i sigurnije prave sa statičkom IP adresom.

IP adresa (Internet Protocol) je brojcana 32-bitna adresa,koja je dodeljen svakom racunaru (host) koji je povezan na internet.Znaci,radi se o adresi vaseg racunara na koju se salju razlicite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta.Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se krece od 0-255

IP adresa se sastoji  iz dva segmenta:
– Network ID, i
– Host ID.

Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu.

Kako to izgleda u praksi. Recimo da racunar ima IP adresu:

152.111.101.101

u ovom slucaju, network ID je 152.111, a host ID je 103.124.

Napomenuo jos da se network i host ID sastoje od 32-bitnog zapisa. Evo kako to izgleda:

Slika br. 1 Network & Host ID

Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 2 na 32-gi ili 4,294,967,296. Adresni prostor je u novije vreme dosta skucen jer se pojavljuje potreba za vise IP adresa,

Ranije je postojalo klasno adresiranje IP adresa koje se oznacavalo sa A do E, ali je sada to promenjeno i sada se koristi takozvano „besklasno adresiranje„.

Kod besklasnog adresiranja, adresni prostor od 232 adrese je podeljen na blokove različitih veličina, koji ne pripadaju klasama, a organizaciji se dodeljuje blok veličine koja najbolje odgovara njenim potrebama (vise o tome u daljem tekstu).

Evo kako izgleda procenat IP adresa kod tzv. klasnog adresiranja:

Na osnovu ove tabele mozemo da odredimo koja je klasa koja IP adresa (A,B,C,D ili E).

Tako na primer, ako je IP adresa npr. 193.14.56.33, ona spada u C klasu, jer se nalazi izmedju 192. i 223., i tako dalje.

Iz slike br.2 mozemo da vidimo kako su podeljene klase (idu redom A,B,C,D i E).

Iz ove slike zakljucujemo da postoje tzv. blokovi, tj. zajednicke adrese u odredjenim klasama.

Tako npr.:
– Klasa A – se prepoznaje po broju 73,
– Klasa B – se prepoznaje po broju 180.8
– Klasa C – se prepoznaje po broju 200.11.8

Zasto je ovo bitno? Pa zato sto na osnovu podataka koje sam vam napisao mozete da odredite u kom opsegu radi koja adresa.

Na primer: adresa 142.22.0.0. je adresa klase B zato sto se prvi bajt nalazi izmedju 128 i 191, pripada bloku sa netID 142.22, a opseg adresa joj je u rasponu od 142.22.0.0 do 142.22.255.255.

Nasu IP adresu mozemo odrediti tako sto odemo na ControlPanel/Network Connections. Zatim pokrenemoLocal Area Connection i izaberemo karticu Support kao na sledecoj slici:

Takođe, IP adresa se može odrediti pomoću nardbe ipconfig. Procedura je sledeća: Start >>> Run >>>  cmd

Nakon toga se otvara novi prozor Command Prompt gde mozemo ukucati ipconfig i videti nasu trenutnu IP konfiguraciju što se vidi na sledećoj slici :

Sledeci nacin odredjivanja je pomocu naredbe ping. To je naredba koja deluje tako da šalje paket podataka na određenu adresu i čeka odgovor da li je određena internetska adresa dostupna,ako je kao odgovor dobija se njena IP adresa.Ping je pored brzine najvažniji faktor za internet konekciju. Što je manji to je bolji. Računa se u ms (milisekundama) i on predstavlja vreme koje vam je potrebno da pošaljete neki podatak, stigne do servera, server odreaguje i vrati taj podatak.

Primena naredbe na adresi http://www.google.rs i http://www.tf.bor.ac.rs je prikazana na sledecoj slici:

Jos jedan od nacina nalazenja IP adrese je da odemo na neki od sajtova koji su namenjeni tome: http://ipadresa.com/, http://www.mojaipadresa.info/, http://www.myipaddress.com/show-my-ip-address/, http://www.ipaddresslocation.org/ itd.

Jedan takav je  http://whatismyipaddress.com/ kao sto se vidi na sledecoj slici:

ili http://www.tracemyip.org/ kao sto se vidi na sledecoj slici:

Proxy server je server koji se nalazi bilo gde na putu komunikacije izmedju korisnika i odredisne www adrese (to je ustvari IP adresa, koja u DNS sistemu dobija svoj naziv). Njegova funkcija je da u svoju memoriju (ova memorija ima naziv cache memorija) sacuva adresu kojoj smo pristupili.

Sledeci put, kada pozelimo da pristupimo toj adresi, nije neophodno da nas provider ponavlja postupak trazenja te adrese, vec ce nas proslediti do proxy servera, koji tu adresu ima u svojoj memoriji!

Proxy server moze biti i nas ISP, sto je idealan slucaj, jer je tada komunikacija najbrza.

Naravno, da bismo mogli koristiti proxy servera, prethodno nas browser moramo podesiti da URL adresama pristupa preko njega.

Pored toga sto nam proxy server omogucava brzi pristup internetu, on takodje omogucava da je nasa IP adresa prilikom surfovanja sakrivena!

Literatura:

http://www.gradnis.net/tutorijali/osnovi-ip-adresa-i-tcpip-protokola-sta-je-to-%29/

http://www.telekom.nadlanu.com/isp/Privatni/Podrska.aspx?ac=snews&ui=9039