APR-Agencija za privredne registre

Osnivanje – APR

Агенција за привредне регистре (АПР) основана је 2004. године Законом о Агенцији за привредне регистре. Оснивање Агенције помогли су Шведска влада (Swedish International Development Cooperation Agency – SIDA), Светска банка (World bank),Мајкрософт Србија и Црна Гора (Microsoft SCG) и United States Agency for International Development – USAID.

Република Србија је 2005. године отпочела са спровођењем реформе у области регистрације привредних субјеката, како би олакшала отварање и затварање предузећа, смањила административне препреке за обављање пословања, припремила амбијент за већа страна улагања и створила услове за отварање већег броја нових радних места. Агенције за привредне регистре је преузела спровођење реформе у области регистрације привредних субјеката и по први пут успоставила систем регистрације финансијског лизинга и заложног права на покретним стварима и правима.

Оснивањем Агенције за привредне регистре предвиђени циљеви реформе, спроведене кроз администрирање Светске Банке, у потпуности су остварени на следећи начин:

• Административне баријере према грађанима уклоњене су конституисањем једне институције као носиоца послова регистрације и вођења јединствене, централне базе података, чиме је установљен принцип рационализације административних функција државе („сви регистри на једном месту“)
• У правни систем Републике Србије по први пут уведен је принцип „ћутања администрације од пет дана“ чиме је успостављен принцип ефикасности јавне администрације
• Агенција за привредне регистре није на буџету Републике Србије чиме је успостављен принцип самоодрживости јавних функција и то кроз наплату накнада за пружене услуге
• Висина накнада за пружене услуге није мењана од оснивања Агенције, чиме је остварен принцип јефтиног пружања услуга јавног сервиса
• Број запослених и ангажованих лица у седишту Агенције у Београду и 13 организационих јединица замењује запослене који су претходно обављали ове послове у Трговинским судовима, локалним самоуправама, организационим јединицама Министарства унутрашњих послова и др, и уместо некадашњих 1500 запослених у различитим институцијама, овај посао у Агенцији данас води око 350 запослених и ангажованих лица, чиме је успостављен принцип рационализације запослених у јавној администрацији.

Оснивањем Агенције извршено је усклађивање законодавства према европским стандардима. Прва Европска директива налаже да свака земља чланица оснује централни регистар, привредни регистар или регистар привредних субјеката. Препоруке ЕУ налажу да регистрација привредних субјеката постане административна функција, а не начин правне контроле над приватним сектором, поготово не пре отпочињања пословања. Контрола пословања привредних субјеката препушта се другим инструментима (редовним инспекцијским надзором, обезбеђењем поштовања уговора, ефикасним стечајним поступком, кроз ефикасан рад правосудних органа итд.).

(1)

Сви статусни регистри на једном месту

Агенција води следеће регистре као јединствене, централизоване, јавне, електронске базе података:

• Регистар привредних субјеката, у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката (почео је са радом 1.01.2005. године). У оквиру овог регистра воде се:

– Регистар привредних друштава (почео је са радом 1.01.2005. године)
– Регистар предузетника (води се од 1. 01.2006. године)
– Регистар страних представништава (води се од 1. 01.2006. године)

• Регистар финансијског лизинга, у складу са Законом о финансијском лизингу (почео је са радом 1.01.2005. године)
• Регистар заложног права на покретним стварима и правима, у складу са Законом о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар (почео је са радом 15.08.2005. године)
• Регистар јавних гласила, у складу са Законом о јавном информисању (почео је са радом 14.10.2009. године)
• Регистар удружења, у складу са Законом о удружењима (почео је са радом 22.10.2009. године)
• Регистар страних удружења, у складу са Законом о удружењима (почео је са радом 22.10.2009. године)
• Регистар туризма, у складу са Законом о туризму (почео је са радом 1.01.2010. године)
• Регистар финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника, у складу са Законом о изменама и допунама Закона о рачуноводству и ревизији (почео је са радом 1.01.2010. године)
• Регистар стечајних маса, у складу са Законом о стечају (почео је са радом 23.01.2010. године)
• Регистар мера и подстицаја регионалног развоја
• Регистар комора.

Вођење централизованих регистара у јединственој институцији каква је Агенција за привредне регистре – чија се надлежност протеже на целој територији Републике Србије, обезбеђује уједначену праксу регистрације – усаглашену са директивама ЕУ – као и јединствене услове за започињање пословања за све учеснике у привредном животу Србије.

Јединствени централни регистри пружају могућност државним органима и институцијама да се на једном месту упознају са подацима о регистрованим привредним субјектима, њиховим бонитетом, задужењима физичких и правних лица која се односе на финансијски лизинг и залогу на покретним стварима и правима и др.

(2)

Rang mog bloga

U zavisnosti od izgleda, dnevne posećenosti , dnevne zarade sajta itd. može se proceniti njegova vrednost. Da bi nas website ili blog imao veću vrednost,  poželjno je povećati rang našeg bloga. Postoje specijalizovane aplikacije na raznim sajtovima koje nam pružaju na uvid posećenost našeg sajta i samo njegovo rangiranje na internetu. Ovde će biti predstavljena dva sajta sa gore navedenim aplikacijama za takvu vrstu provere.

Prvi takav sajt je Prodaj Sajt. Na ovom sajtu moguća je provera, na kojim sve pretraživačima je prijavljen nas sajt i dobijanje komentara kolika je uspešnot istog.

U polje ime sajta unesti ime vašeg sajta i kliknite na dugme „Proveri!“. Dobićete izveštaj koji izgleda ovako:

Napomena: izgled izveštaja može da varira, jer je za primer posta korišćen rang bloga koji veoma skoro otvoren i koji još uvek nema toliko posetilaca.

Drugi sajt za ovakvu vrstu provere je SajtInfo. Sličan je način funkcionisanja kao i kod predhodno pomenutom sajtu.

Procedura je sledeća:
Kada ispratite link sajta, koji je dat u postu, upisite naziv vašeg sajta u plavi tekstbox i kliknite na dugme „Izračunaj vrednost i prikaži info“.

Izveštaj koji će te dobiti izgledaće slično sldećem:

Pored statistike posećenosti, dobijate i izveštaj o vrednosti sajta u evrima.

Da bi vaš sajt bio dostupniji i po rangu višlji od ostalih morate da prijavite vaš sajt nekom od poznatijih internet pretraživača kao što su Google, Bing, Yahoo i drugi.

To možete uraditi pomoću sajtova kao što su bblmedia, addurlfree.

IP ADRESA

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici). [1]

Moja IP adresa je identifikacijski IP broj računara

Vaša IP adresa 192.168.1.1 je jedinstveni broj računara koji odaje Vašu poziciju. Svaki računar ima svoju IP adresu. Svaki Internet server je jedan računar sa minimalno jednom IP adresom. Čak i računar unutar lokalne mreže, kod kuće ili u kancelariji imaju svoje IP adrese, koje se zovu interne IP adrese. I Internet firme kao što su Google http://www.google.com imaju svoju jednu ili više IP adresa. IP adresa je osnovni način komuniciranja sa Internet računarima i korisnicima.

Vaša IP adresa ne otkriva Vaš identitet po imenu i prezimenu, ali i te kako može da otkrije lokaciju. Lokaciju korištenja IP adrese zapisuju Internet provajderi. Tako se IP adresa u kriminalnim slučajevima upotrebljava da bi se pronašao kriminalac. IP adresa odaje Vašu poziciju. Tako ako šaljete nekome poruku putem Interneta ili objavljujete na forumima poruke, videće se da se nalazite u određenoj zemlji. [2]

Podešavanje IP adrese

Da bi  pristupili internetu potrebno je odgovarajuću IP adresu kao i DNS dodeliti vašoj mrežnoj kartici. Dodela IP adrese  vrši se u Start >> Control Panel >> Network Connections >> Local Area Connection >> Suport

Procedura za otkrivanje IP adrese računara je:

Start>>All programs>>Accessories >>Command promt

Na isto lak način možemo saznati i IP adresu bilo kog sajta… A to ćemo učiniti tako što ćemo ukucati ping http://www.tf.bor.ac.rs, prilikom ispisa IP adresa takođe se provera i kvalitet pristupa tom sajtu.

( 1 ) sh.wikipedia.org/wiki/IP_adresa

WWW.WHATISMYIPADDRESS.COM

Ukoliko ne znamo koja je naša IP adresa, postoji mnoštvo internet stranica koje nam mogu pomoći da to otkrijemo. Jedna od njih je www.whatismyipaddress.com.

Alatka My IP pruža informacije o :Našoj IP adresi, HOSTNAME-u,ISP-u (inernet servis provajderu),Proxy serveruType (tipu), Vrsti IP adrese.

Pomoću ove internet stranice možemo videti i Geo-lokacijske informacije: zemlju, region, grad, geografsku širinu i dužinu, itd.

Možemo saznati i lokacije drugih računara,ukoliko znamo njhovu IP adresu. Kada smo ukucali IP adresu Tehničkog fakulteta u Boru, dobili smo podatke prikazane na sledecoj slici:

http://sr.wikipedia.org

SMTP

SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol) predstavlja osnovni protokol sloja aplikacija za elektronsku poštu, koji koristi uslugu pouzdanog transfera podataka protokola TCP. Kao i većina drugih protokola aplikacijskog sloja ima klijentsku i serversku stranu (koja se izvršava na serveru za elektronsku poštu onoga koji šalje i druga strana koja se izvršava na serveru).Osnovna i jednostavna aplikacija za razmenu poruka između krajnjih računara u internet mreži. Ova aplikacija podržava slanje tekstulanih poruka u sedmobitnom ASCII kodu. Na svaku poruku koja se šalje, SMTP dodaje i dodatne podatke o putanji kojom taj podatak treba da ide. Svako kreiranje poruke se obavlja u programima za kreiranje poruka, zatim se poruke šalju TCP/IP protokolom do SMTP servera. SMTP server prihvata poruku i prosleđuje je do odredišta. Pristigla poruka se smešta u mailbox ili se preusmerava negde drugde. SMTP protokol obezbeđuje korekciju greške ali ne obezbeđuje potvrdu pristizanja poruke. Problem SMTP protokola je što ne može prenositi binarne podatke bez prethodne konverzije u karaktere. Kada server salje poruku drugim serverima, on preuzima ulogu SMTP klijenta, a kad prima poruke ponaša se kao SMTP server. Definisanje SMTP protokola Protokol SMTP je definisan dokumentom RFC 2821. Iako originalni dokumetn SMTP RFC datira iz 1982. sam protokol se pojavio znatno ranije i znatno je stariji od HTTP protokola. Opšte je prisutan na Internetu, budući da poseduje izuzetne osobine, iako mnogi smatraju da ima i arhaičnosti. SMTP ograničava tela svih poruka na sedmobitni ASCII, što razvojem multimedijalnih sadržaja dovodi do problema, budući da binarni mutimedijalni podaci moraju da se kodiraju u ASCII, da bi se preneli protokolom SMTP, posle čega se poruka ponovo dekodira. Klijentska strana protokola SMTP Klijentska strana na portu 25 uspostavlja TCP konekciju sa serverskom stranom, ukoliko ne je ne uspostavi, pokušava ponovo. Nakon uspostavljanja konekcije prelazi se na proces sinhronizacije aplikacijskog sloja, tokom koje SMTP klijent navodi adresu pošiljaoca, posle čega počinje slanje poruke, oslanjajući se na uslugu pouzdanog transfera podataka protokola TCP . Ukoliko ima još poruka postupak se ponavlja, ukoliko nema, prekida se konekcija.

 (1)