RTP (Real-time Transport Protocol)

Real-time Transport Protocol

Defininise standardizovani format paketa za isporucavanje audia i videa preko interneta. Razvijen je od stane audio-video transoprtne radne grupe IETF ( Internet Engineering Task Force ) prvije put objavljen 1996. godine kao RFC 1889 dok mu je izmena usledila 2003. godine u RFC 3550.

Standard RTP definise dva protokola i to RTP i Real-time Transport Control Protocol (RTCP). RTP se koristi za transport multimedije, dok se RTCP koristi za periodicno slanje kontrolnih informacijai QoS (Quality of service) parametara.

RTP je dizajniran za end-to-end, real-time, prenos multimedijalnih podataka. RTP podrzava prenos podataka za vise odredista kroz multicast (multicast je adresiranje kroz tehnologiju za isporuku informacija grupi odredista istovremeno ). RTP se smatra za primarni standard za audio/video transport u IP mrezama i koristi se sa povezanim profilom i nosivoscu u formatu.

Aplikacije koje koriste prikazivanje nekog sadrzaja u realnom vremenu ( gledanje utakmica , filmova itd. preko interneta ) zahtevaju momentalnu isporuku podataka i nemogu da tolerisu zakasnjenje ili gubljenje nekog paketa. ovo bi naprimer usled gubljenja nekog dela audio paketa moglo da izazove gubljenje nekog dela zvuka sto za korisnika nebi bilo prihvatljivo.

RTP bazirani sistemi

Jedan kompletno mrezno zasnovan sistem ce sadrzati druge protokole i standarde koji zajedno funkcionisu sa RTP-om. SIP, RTSP, H.225 i H.245 su protokoli koji se koriste za iniciiranje kontrolu i prekid sesije. Drugi standardi kao sto su H.264, MPEG, H.263 se koriste za kodiranje prenosivih podataka. RTP posiljaoca belezi multimedijalne podatke koji su zatim kodirani kao frejmovi ( ‘okviri’ ) i slati kao RTP paketi, sa odgovarajucim vremenskim markerima i rastucim nizom brojeva. U zavisnosti od profila koji koristi RTP identifikator polja je postavljen. RTP prijemnik snima RTP pakete i moze da izvrsi preraspodelu paketa, koji mogu biti rezultat u osnovi IP mreze. Frejmovi su dekodiraniu zavisnosti od formata prenosivih podataka i predstavljeni do krajnjeg korisnika.

SMTP protokol

SMTP protokol uvod

SMTP protokol je mrezni protokol koji se koristi za slanje elektronske poste preko Interneta. Kada posaljemo elektronsku postu njegova prva stanica je na serveru koji koristi SMTP.

Ono sto je neophodno da znamo o SMPT-u je recimo kada zalimo da nastelujemo programe koji koriste elekronsku postu (Outlook , Tunderbird …) na nasem licnom racunaru da bi smo mogli da preuzimamamo nasu postu. Ovi programi se komfigurisu tako sto unosimo nase licne podatke o nasoj e-mail adresi recimo smtp.washington.edu naravno pod uslovom da ih posedujemo i da smo prikaceni na internetu ( preko dial-up modema ili ADSL-a , ili nekom drugom vrstom internet povezivanja) .

Ako ne posedujemo ove podatke onda se moramo obratiti nasem internet servis provaideru (isp-u) i traziti SMTP server ime za nas dolazni i odlazni mail server.

SMTP autentifikacija i enkripcija

Kada pokusavamo da koristimo nasu elektronsku postu sa nekog desktop email klijenta ( npr. Outlook Express) i internet konekciju (npr. dialup,kablovsku, DSL) stvari su se zakomplikovale.

Primer

Problem

E-mail poreklom van UW( tj., ne od UW mreze) i koji je namenjen adresi van UW mreze nije prihvacen od strane smtp.washington.edu osim ako je veza overena i sifrovana. Ovo pravilo sprecava UW SMTP server da postane „oslonac spema“ za prosledjivanje nezeljene poste.

Resenje

Stelovanje opcije za SMTP autentifikaciju i enkripciju pri stelovanju naseg desktop racunara ispravlja ovaj problem, kao i davanje dodatne sigurnosti za nasu e-postu.

Nacin implementiranja SMTP autentifikacije i enkripcije

U principu, mozemo da stelujemo nas desktop software da koristi proveru identiteta i sifrovanja tako sto ce koristiti Transport Layer Security (TLS) , stelovajuci ili na „required“ (potreban) , „if available,“ ( ako je moguce) ili „permit authorization“ (dozvoli autorizaciju). Odredjena konfigurisajuca uputstva su dostupna na internet stanama proizvodjaca tog software-a.