X.509 STANDARD

ITU-T X.509v3 цертификат – структура

• Према овом стандарду цертификат се састоји од три дела:
  • Први део чине подаци значајни за сам цертификат представљени променљивом tbsCertificate,
  • други део представља идентификатор алгоритма за потписивање представљен променљивом signatureAlgorithm и
  • на крају сам потпис представљен променљивом signature.
• Променљива tbsCertificate је структурног типа и садржи следећа поља:
  • Верзија – означава верзију стандарда која је примењена при генерисању цертификата,
  • Серијски број – редни број издатог цертификата. Начин додељивања бројева мора бити јединствен тј. име издавача цертификата и редни број цертификата јединствено одређују цертификат,
  • Потпис – садржи идентификатор алгоритма којим издавач цертификата врши потпис  цертификата,
  • Валидност – специфицира се период унутар којег се цертификат сматра важећим ако није опозван,
  • Власник цертификата – идентификатор (име) власника цертификата коме се придружује јавни кључ који садржи цертификат,
  • Јавни кључ – јавни кључ власника цертификата и идентификатор алгоритма за који је намењен,
  • Јединствени идентификатори – поље које омогућава поновну употребу имена присутних у цертификату,
  • Поље додатних информација – садржи скуп поља која по потреби могу носити још неке информације осим ових основних. Неке од ових додатних информација могу носити атрибут CRITICAL или NONCRITICAL. Уколико апликација која барата цертификатом наиђе на информацију означену са CRITICAL и не распозна је, мора цертификат одбацити као неисправан.
• Поље додатних информација може садржати информације помоћу којих се идентификује јавни кључ којим се цертификат проверава, уколико издавач има више парова јавних и тајних кључева. Затим информације о намени јавног кључа који цертификат садржи, опис услова под којима је цертификат добијен и под којим се и зашта може користити, алтернативна имена издавача и власника.
• Према досадашњим искуствима оваква структура цертификата испуњава све захтеве које је пракса поставила.

ITU-T X.509v2 листа опозваних цертификата

• Листа опозваних цертификата се састоји од три дела:
  • Први део чини листа опозваних цертификата представљена променљивом tbsCertList,
  • други део представља идентификатор алгоритма за потписивање листе опозваних цертификата представљен променљивом signatureAlgorithm и
  • на крају сам потпис представљен променљивом signature.
• Променљива tbsCertList је структурног типа:
  • Верзија – означава верзију стандарда која је примењена при генерисању листе опозваних цертификата,
  • Потпис – садржи идентификатор алгоритма којим издавач листе опозваних цертификата врши потпис  листе опозваних цертификата,
  • Име издавача листе – идентификује издавача листе,
  • Датум издавања текуће листе опозваних цертификата,
  • Датум следећег ажурирања листе опозваних цертификата,
  • Списак опозваних цертификата,
  • Поље додатних информација.
• Списак опозваних цертификата се састоји од низа редних бројева цертификата који заједно са идентификатором издавача на јединствен начин одређују опозвани цертификат.

ITU-T X.509v2 листа опозваних цертификата  – формирање

• Издавач цертификата региструје и формира захтеве за опозив цертификата сходно својој политици и тако формира нову листу опозваних цертификата.
• Затим се као и код генерисања цертификата коришћењем договорених алгоритама формира отисак и потпис листе опозваних цертификата.
• У циљу додатне стандардизационе подршке X.509 стандарду, произвођачи, корисници и комитети за стандарде су се углавном окренули коришћењу де фацто PKI стандарда, дефинисаних у PKCS (Public Key Cryptographic Standards).   
• PKCS представља серију стандарда који покривају функције PKI система у областима регистрације, обнављања издатих дигиталних цертификата и дистрибуције листа опозваних цертификата.
• За интероперабилност PKI система, најважнија су следећа четири PKCS стандарда:
  • PKCS#1 стандард за опис реализације процедура дигиталног потписивања и дигиталне енвелопе на бази RSA асиметричног криптографског алгоритма.
  • PKCS#7 стандард за синтаксу криптографских порука (Cryptographic Message Syntax Standard),
  • PKCS#10 стандард за синтаксу захтева за издавање дигиталног цертификата.
• PKCS#12 стандард за синтаксу размене личних информација.

W3C

World Wide Web Consortium (poznatija kao W3C) je organizacija koja se bavi standardizacijom tehnologija korištenih na webu.

Osnovana je u listopadi 1994. godine u suradnji između Massachusetts Institute of Technology (MIT) i Europske organizacije za nuklearna sitraživanja (CERN). Inicijator osnivanja je autor weba Tim Berners-Lee koji je u to vrijeme radio na CERNu.

Neki od najznačajnijih članova koji sudjeluju u radu W3Ca su AOL, Adobe, Apple, IBM, Macromedia, Microsoft i Sun Microsystems.

W3C djeluje kroz radne grupe te kreira i održava WWW standarde koji se nazivaju ‘W3C preporuke (W3C Recommendations). W3C preporuke objavljuju se na W3C web stranicama. Osim toga W3C koordinira rad drugih organizacija za standardizaciju koje djeluju na istom području kao što su Internet Engineering Task Force, Wireless Application Protocols (WAP) Forum i Unicode Consortium.

 

W3C standardi

Neki od poznatijih W3C standarda (preporuka) odnose se na slijedeće tehnologije:

• CSS – jezik za formatiranje izgleda sadržaja u HTMLu i XMLu
• HTML – jezik za prikaz informacija na web-u
• XHTML – verzija HTMLa usklađena s pravilima XMLa
• XML – jezik za pohranu, opis i razmjenu podataka
• XML Schema – jezik za specificiranje strukture XML dokumenta
• SOAP – komunikacijski protokol za razmjenu informacija pomoću web servisa baziran na XMLu
• WSDL – jezik za opis web servisa baziran na XMLu
• SVG – jezik za opis dvodimenzionalne vektorske grafike

Mikro vesti

Micro News је vrlo jednostavna I osnovna skripta vesti sa naprednim WYSIWYG editorom.
Mozete dodati svoje vesti, koje su sacuvane u datoteku, tako da ne treba koristiti bazu podataka da bi uzeli skriptu. Lako je promeniti izgled I stil sa CSS.
Screenshot:

micro news

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Download:
Mozete preuzeti mikro vesti iz Download sekcije.

TM google site analyzer

This is simple utility allowing you to get very useful information about your web site. Ovo је jednostavan I koristan nacin, koji omogucuje da dobijete vrlo korisne informacije o Vasim web stranicama. Moze se razlikovati dubina anlize.

TM google site analyzer daje output informacije za web stranice na Vasoj web stranici kao sto su: Google PageRank, interni cin, dolaznih I odlaznih linkova, povratne, velicina stranice. Jednostavno preuzmite  TM Google Site Analyzer output the information for page on your web site such as: Google PageRank, internal rank, instalacioni filе I instalirajte na vasem racunaru.

Fter koji radi TM google site analyzer iz glavnog menija ili klikom precicu na radnoj povrsini sistema Windows.

 

 

Upisati Url Vase web stranice koju zelite analizirati, a zatim pritisnite continue. Na kraju rada sa ove stranice analiza projekta ce biti sacuvana I moci cete da je otpremite kasnije.pritiskom na Continue dugme u glavnom prozoru pojavice se analiza. See the screenshot

Kao sto mozete videti, glavne funkcionalnosti TM google site analyzer su ocigledne. Postoji nekoliko dugmadi za kontrolu analize procesa, spin-edit kontrolu za analizu razlicitih dubina, glavni Grid putput za analizu I 2 dugmeta za rezultate izvoz I zatvaranje projekta. Pritisnite „Start checking“ I process ce poceti. U glavnom grid_u cete videti sta se desava dok TM google site analyzer proverava sajt, sto vam je ukazao na to. . See the screenshot

Kada se zavrsi analiza Vas mail izvoz podataka bice u html formatu. TM google site analyzer ce zapamtiti vas izvestaj pod jednom tackom. Html izvestaj ima takav pogled See the screenshot.

T-models

УДДИ је структура података koja се користи за описивање таксономије назива се тМодел. Aко је структура тМодела је веома важана у УДДИ апстракцији, то је концепт који узима доста времена да схвате да је за програмере нови УДДИ програмирање. То је због тога што тМодел се користи за дефинисање и услуге техничких интерфејса и као таксономија, или namespacе, који одређује категоризацију или идентификацију шема. То је зато што се позивају тМодел структуре, за разлику од осталих структура које држе садржаје односа, међу собом. Овај члан ће показати разне намене од тМодел структуре.
TМодел Структура података
Два важна УДДИ циљевa су:
1. Обезбедити средства за описивање веб сервиса и направити опис који ће имати довољно смисла и бити користан током претраге.
2. Написати у погону да направи ове корисне описе довољно како би научили како да комуницирају са услугом о којој не знамо пуно о томе.
Да бисте то урадили, постоји потреба да се на неки начин означи опис са подацима који одређују како да се понаша, што следи конвенције, или са тим што спецификација или стандардна услуга је усклађена. Пружање способности описивања у складу са спецификацијом, концепт, или чак заједнички пројекат је једна од улога које су тМодел структуре попуњава.
Први циљ је испуњен помоћу тМодела као namespace или таксономија, док је други циљ испуњен по коришћењу као техничка fingerprint.

ISDN

Ukoliko želite da ubrzate i optimizujete Vašu telefonsku komunikaciju, rešenje koje Vam nudimo je ISDN priključak.

 

ISDN priključak se jednostavno i brzo uklapa u postojeću kućnu telekomunikacionu infrastrukturu čineći Vašu „ tele“-komunikaciju kvalitetnijom i efikasnijom.

 

ISDN je engleska skraćenica za Integrated Services Digital Network, i oznaka je za digitalnu telefonsku tehnologiju. ISDN je nastao u kasnim 1970im godinama.

Postoje dva osnovna tipa pristuma ISDN mreži:

– Bazni pristup – sastoji se od dve telefonske linije tzv. B kanala od 64 Kbps, i od jednog D kanala od 16Kbps (koji služi za sinhronizaciju).

– Primarni pristup – ova vrsta pristupa ima mnogostruke B kanale i njihov maksimum zavisi od telefonske mreže: Severna Amerika i Japan 23B+D (ukupno 1.544 Mbps (T1), dok u Evropi, Australiji: 30B+D (ukupno 2.048 Mbps (E1))

 

 ISDN – Digitalna mreza integrisanih sluzbi

 

 

Medjunarodna organizacija za standarde u oblasti telekomunikacija CCITT je 1984. definisala ISDN kao mrezu koja obezbedjuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja uz podrzavanje sirokog spektra govornih i negovornih sluzbi kojima korisnici pristupaju preko standardnih visenamenskih interfejsa.
Dakle, ISDN predstavlja nadgradnju odnosno visi stepen postojece javne komutirane telefonske mreze.

 

Veci deo komutacionih sistema (telefonskih centrala) i prenosnih sistema izmedju centrala je digitalizovan, kako u svetu, tako i kod nas. Medjutim, pretplatnicki deo mreze je ostao analogan.

 

Uvodjenjem ISDN-a i pretplatnicki deo mreze je postao digitalan, i to koriscenjem postojecih bakarnih parica. Ovo je svakako najbitnija cinjenica koja ide u prilog ekspanziji ISDN-a – digitalna veza od kraja do kraja preko postojece telefonske mreze bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu.

 

U buducnosti, prava digitalna mreza ogromnih protoka bazirana na ATM-u i sirokopojasnom ISDN-u bice ostvarena uvodjenjem novih tehnologija ali uz obavezno ulaganje u infrastrukturu mreze.

 

Medjunarodne organizacije za standarde iz oblasti ISDN-a

 

 

ITU-T International Union for Telecommunication
(nekadasnji CCITT – Comitee Consultatif International pour Telegraphie et Telephonie)
izdaje propise i preporuke iz oblasti telekomunikacija

ISO International Organization for Standardization

 

IEC International Electrotechnical Commission

 

ECMA European Computer Manufacturers

Association

CENELEC European Committee for European Electrotechnical Standardization

CEPT European Conference of Postal and Telecommunication Administrations /do 1988/

ETSI European Telecommunications Standard Institute /osnovan 1988/
je najvaznija organizacija za standarde iz oblasti ISDN-a.

Naime, u pocetku je uvodjenje ISDN-a imalo specificnosti u svakoj evropskoj zemlji pojedinacno, jer se baziralo na preporukama (a ne standardima) ITU-T i CEPT-a. Kada je 1998. formiran ETSI, on je propisao ISDN standarde cija je primena obavezna. Prekretnicu u razvoju evropskog ISDN-a predstavlja 1989. godina kada su 22 mrezna operatora sa citavog Starog kontinenta potpisala dogovor poznat kao Memorandum of Understanding , sto bi u slobodnom prevodu moglo da znaci Memorandum o saglasnosti. Potpisivanjem ovog dokumenta kreiran je EURO ISDN kao zajednicka, sve-evropska implementacija i svi operatori su se obavezali da obezbede ISDN po standardima koje je propisao ETSI.
ISDN je proklamovan kao kljucna mreza za komunikaciju na evropskom nivou.

 

 

Principi i servisi ISDN – a

 

 

PRINCIPI ISDN-a

ISDN podrzava veliki broj razlicitih servisa vezanih kako za govornu komunikaciju (telefonski razgovor), tako i negovornih komunikacija (razmena digitalnih podataka).

 

ISDN nudi:

Znatno bolji kvalitet govorne komunikacije u odnosu na klasicno telefoniranje, jer se digitalizacija vrsi vec kod samog korisnika

64 kbit/s digitalnu komunikaciju , cime se ostvaruje brz prenos podataka, fajlova, faksa, kao i relativno dobar kvalitet video konferencije

gledano sa korisnicke strane, jedinstven pristup razlicitim komunikacionim mrezama za prenos govora, slike, teksta i podataka metodom komutacije kola i paketa

ISDN SERVISI

Definisana su tri tipa ISDN servisa:

 

bearer servisi (sluzbe nosioca)

teleservisi

supplementary servisi (dodatne usluge)

Bearer servisi obezbedjuju prenos informacija (govor, podaci, video) izmedju korisnika i to u realnom vremenu bez izmene sadrzaja poruka.

Teleservisi kombinuju transportne funkcije sa funkcijama obrade informacija. Jednim delom teleservisi angazuju bearer servise za prenos podataka.

 

Teleservisi pruzaju sirok opseg korisnickih aplikacija:
telefonija, teletex, telefax, videotex, telex, teleconferencija, videotelefonija, 7 kHz audio.

Supplementary servisi su uvek pridruzeni bearer servisima ili teleservisima koji ih podrzavaju. Postoje supplementary servisi za svaki tip teleservisa.

 

 

Za teleservis Telefonija definisani su sledeci supplementary servisi (dodatne usluge):

usluge identifikacije broja:
Direktno biranje
Visestruki pretplatnicki broj
Identifikacija pozivajuceg pretplatnika
Zabrana identifikacije pozivajuceg pretplatnika
Identifikacija pozvanog pretplatnika
Zabrana identifikacije pozvanog pretplatnika
Identifikacija zlonamernog poziva
Podadresiranje

usluge pre uspostavljanja veze:
Bezuslovno preusmeravanje poziva
Preusmeravanje poziva u slucaju da je pozvani zauzet
Preusmeravanje poziva u slucaju da se pozvani ne javlja
Skretanje poziva

usluge posle uspostavljanja veze:
Poziv na cekanju
Drzanje veze
Završetak poziva na zauzetom pretplaniku
Prenosivost terminala

usluge za vise korisnika:
Konferencijska veza

usluge za posebne grupe korisnika:
Zatvorena grupa korisnika

usluge vezane za tarifiranje:
Informacija o ceni komunikacije

Usluge dodatnog transfera informacija:
Signalizacija od korisnika do korisnika

 

 

Tipovi ISDN pristupa i funkcije

 

 

B kanal se moze koristiti za prenosenje podataka ili digitalizovanog govora. Ovaj kanal omogucava tri vrste transfer moda: komutaciju kola, komutaciju paketa (korisnik razmenjuje podatke sa drugim korisnikom koriscenjem X.25 protokola) ili semipermanentnu vezu.

D kanal se moze koristiti u dve svrhe. Prvo i glavno, za prenos signalizacije po zajednickom kanalu, pri cemu se pod signalizacijom podrazumevaju poruke koje se razmenjuju izmedju terminala i mreze radi uspostave veze, njene kontrole i raskidanja. Takodje, redje se koristi i za prenos podataka.

 

 

Definisana su dva tipa ISDN pristupa:

Bazni pristup 2B+D

Primarni pristup 30B+D

Bazni pristup se sastoji iz dva 64 Kb/s B kanala i jednog 16 Kb/s D kanala. Prostim sabiranjem dobija se ukupan protok od 144 Kb/s. Medjutim, sinhronizacija, uokviravanje i ostali biti zaglavlja daju ukupan protok baznog pristupa od 192 Kb/s. Ovaj pristup je namenjen rezidencijalnim korisnicima i manjim preduzecima jer omogucava simultani prenos govora i podataka koriscenjem vise razlicitih terminala.

Primarni pristup je predvidjen za vece korisnike i po evropskom standardu podrazumeva 30B kanala od po 64Kb/s i jedan D kanal za signalizaciju od 64 Kb/s.

 

 

Konfiguracija korisnickog pristupa – interfejsi i referentne tacke

 

 

 

NT1 – Network Terminal – Mrezni zavrsetak

NT2 – uvodi se ukoliko se izmedju korisnika i mreze postavlja neki medjukomutacioni sistem LAN, PABX …

TE1 – oprema koja podrzava standardni ISDN interfejs: digitalni telefon, digitalni faks, voice/data terminal

TE2 – ne- ISDN oprema (npr. oprema sa fizickim interfejsima tipa RS-232 ili X.25)

TA – koristi se u slucaju opreme tipa TE2 i omogucava joj da se prikjluci na standardni ISDN interfejs

Referentne tacke – Interfejsi

T referentna tacka /T interfejs/ – razgranicava terminalnu opremu korisnika (NT2, TE1 i TE2) od opreme koja predstavlja zavrsetak mreze

S referentna tacka /S interfejs/ – razgranicava terminalnu opremu korisnika od zavrsetka mreze

Ukoliko nema NT2 , S i T referentna tacka su jedinstvene i oznacavaju se sa S/T.

  Na S/T interfejsu se razmena digitalnih informacija vrsi po principu punog dupleksa, tako da se odvojene fizicke linije koriste za prenos u svakom smeru (dakle veza je cetvorozicna).
Ukupan protok je 192 Kb/s.
ISO standard za S/T referentnu tacku predvidja 8-pinski konektor.
Na S/T interfejs se moze prikljuciti maksimalno 8 terminalnih uredjaja.

R referentna tacka – interfejs izmedju terminal adaptera TA i ne-ISDN terminalne opreme

U referentna tacka – interfejs izmedju mreznog zavrsetka NT1 i mreze /pretplatnicke ploce u centrali/.
Za razliku od S/T interfejsa, U interfejs obezbedjuje dvozicnu vezu izmedji NT opreme i telefonske centrale (koristi obicnu bakarnu telefonsku paricu) uz posebne tehnike kodovanja.

 

ISDN supplementary services – dodatne usluge

 

Direct Dialling In (DDI) – Direktno biranje
Omogucava korisniku da ostvari poziv ka drugom korisniku na ISDN kompatibilnoj kucnoj centrali ili privatnoj mrezi bez posredovanja operatera. Terminalima kucne ISDN PABX centrale dodeljuju se brojevi iz javnog plana numerisanja.

Multiple subscriber Number (MSN) – Visestruki pretplatnicki broj
Omogucava da se više pretplatnickih brojeva iz javne numeracije dodeli jednom ISDN priklucku.

Calling Line Identification Presentation (CLIP) – Identifikacija pozivajuceg pretplatnika
Omogucava pozvanom korisniku da na odgovarajucem ekranu svog ISDN terminala vidi pretplatnicki broj pozivajuceg korisnika.

Calling Line Identification Restriction (CLIR) – Zabrana identifikacije pozivajuceg pretplatnika
Pruza opciju pozivajucem korisniku da onemoguci prikaz svog pretplatnickog broja na ekranu pozvanog korisnika.

Connected Line Identification Presentation (COLP) – Identifikacija pozvanog pretplatnika
Pruza pozivajucem korisniku mogucnost da na ekranu svog terminala dobije prikaz pozvanog ISDN broja sa kojim je u vezi.

Connected Line Identification Restriction (COLR) – Zabrana identifikacije pozvanog pretplatnika
Omogucava pozvanom korisniku da onemoguci prikaz svog ISDN pretplatnickog broja pozivajucem korisniku .

Malicious Call Identification (MCID) – Identifikacija zlonamernog poziva
Omogucava pozvanom korisniku da izvrši hvatanje zlonamernog poziva

Sub-addressing (SUB) – Podadresiranje
Omogucava pozvanom korisniku da proširi svoje adresne kapacitete iznad onih datih (definisanih) ISDN brojem

Call Forwarding Unconditional (CFU) – Bezuslovno preusmeravanje poziva
Omogucava korisniku da mu mreza uvek prosleduje dolazne pozive na drugi broj po njegovom izboru.

Call Forwarding Busy (CFB) – Preusmeravanje poziva ako je pretplatnik zauzet
Daje mogucnost korisniku da, ukoliko je on zauzet (oba B-kanala), dolazni pozivi budu preusmereni na neki drugi broj po izboru .

Call Forwarding No Reply (CFNR) – Preusmeravanje poziva ako se pretplatnik ne javlja
Daje mogucnost korisniku da mu se pozivi preusmeravaju na neki drugi broj ukoliko se ne javi u odredenom vremenskom intervalu.

Call Deflection (CD) – Skretanje poziva
Omogucava korisniku da u toku prijema dolaznog poziva, ali pre javljanja, preusmeri taj dolazni poziv na neki drugio broj.

Call Waiting (CW) – Poziv na cekanju
Pruza mogucnost korisniku da u toku razgovora bude obavešten o novom dolaznom pozivu, i da taj poziv prihvati ili odbije.

Call Hold (CH) – Drzanje veze
Omogucava korisniku da privremeno prekine komunikaciju po postojecem pozivu i da je naknadno uspostavi. Dok je veza na drzanju, korisnik moze da ostvari novi poziv i da se nakon toga prebacuje sa jednog poziva na drugi.

Conference Calling (CONF) 3 subscribers – Konferencijska veza tri ucesnika
Omogucava korisniku da ostvari konferencijsku vezu tri ucesnika.

Terminal Portability (TP) – Prenosivost terminala
Dozvoljava korisniku da u toku poziva premešta terminal sa jedog prikljucka na drugi u okviru iste ISDN pristupne instalacije.

Closed User Group (CUG) – Zatvorena grupa korisnika
Omogucaca korisnicima da formiraju privatne grupe, sa potencijalnim restrikcijama ili dozvolama dolaznih ili odlaznih poziva.

User To User Signalling (UUS) – Signalizacija od korisnika do korisnika
Omogucava razmenu korisnickih informacija kroz D-kanal za vreme uspostavljanja i raskidanja veze.

Completition of Calls to Busy Subscribers (CCBS) – Završetak poziva na zauzetom pretplaniku
Omogucava pozivajucem korisniku da u slucaju da je pozvanu zauzet, automatski ostvari vezu odmah nakon njegovog oslobadanja.

Advice Of Charge (AOC) – Informacija o ceni komunikacije
Omogicava korisniku da bude obavešten o ceni komunikacije u toku ili na kraju razgovora.

 

INTERNET PROTOKOLI

Kako rade osnovni Internet protokoli?

Internet se može intenzivno koristiti godinama bez znanja o tome kako on u stvari radi. Činjenica je da ovo znanje nije neophodno, osim nekome ko pravi programe za pristup Internetu. Ipak, interesantno je upoznati se s tim, posebno imajući u vidu to da su protokoli na kojima je zasnovan Internet (bar oni višeg nivoa) izuzetno jednostavni. Ponekad ovo znanje može imati i praktičnu primenu. Na primer, možete poslati e-mail i kad vam se mailer „zaglupi”.

Osnovni Internet protokoli su zasnovani na razmeni tekstualnih komandi i odgovora. To znači da su lako dostupni iz bilo kog programa za terminalsku emulaciju preko TCP/IP-a. Za primere u ovom tekstu koristićemo HyperTerminal, pošto dolazi uz svaki Windows (Start -> Programs -> Accessories -> Communications -> HyperTerminal). Programs -> Accessories -> Communications -> HyperTerminal). Accessories -> Communications -> HyperTerminal). Communications -> HyperTerminal). HyperTerminal). Ako ga slučajno nemate, sigurno ga možete instalirati.

HTTP

Najpoznatiji Internet protokol, HyperText Transfer Protocol, koji predstavlja kičmu celokupnog Weba, uobičajeno radi na portu 80.

Kada startujete HyperTerminal, tražiće vam ime i ikonu konekcije i ovde možete upisati bilo šta. Sledeći prozor je već bitan i u njemu morate izabrati opciju TCP/IP u meniju Connect Using. Kao Port Number unesite naravno 80, a kao Host Address, na primer, na primer… http://www.example.com. Još treba da u prozoru koji se otvara na File -> Properties Properties izaberete Settings pa ASCII Setup i da uključite Send line ends with line feeds i Echo typed characters locally.

Pošto ste sve ovo podesili, otkucajte:
GET / HTTP/1.1
Host: http://www.example.com
i pritisnite ’enter’ dvaput (pažnja: ne možete ispraviti greške u kucanju, a razmaci su bitni). Ukoliko ste sve tačno ukucali, trebalo bi da vam stigne Web stranica koja se nalazi na adresi http://www.example.com! Bilo koji browser ne radi ništa znatno složenije od ovoga. Za nove pokušaje kliknite na Call (dugme sa telefonom, treće sleva). Ukoliko vam zatreba neka druga stranica osim osnovne, nju zahtevate u prvoj liniji, posle znaka ’/’.

Može i obrnuto: posle istih podešavanja HyperTerminala, ostavite ga da osluškuje (Call -> Wait for a Call). Zatim uđite u Wait for a Call). Zatim uđite u Internet Explorer (ne bojte se, ovde ste zaštićeni od virusa) i idite na adresu http://localhost. Sada se prebacite na HyperTerminal i kucajte bilo šta – sav tekst će stizati Exploreru i biće interpretiran kao HTML! Naravno, možete kucati i HTML kodove (probajte na primer <h1>Naslov</h1>). Videćete takođe i zaglavlja koja Explorer inače šalje sajtovima, a HyperTerminal ih je vratio, što naravno pravi Web serveri ne čine. Kraj dokumenta označićete prekidom veze (dugme telefona sa podignutom slušalicom). Na ovaj način može se slati HTML i bilo kome drugom na Internetu – dovoljno je da za adresu unese vaš IP broj (koji lako možete saznati posetom www.whatismyip.com).

SMTP

Simple Mail Transfer Protocol je protokol za slanje elektronske pošte. Server na kojem se nalazi obično ima adresu koja počinje sa „smtp” (smtp.eunet.yu, smtp.verat.net), može mu se pristupiti samo iz lokala, a osluškuje na portu 25.

Za razliku od HTTP-a, SMTP je interaktivan pa rad s njim može podsetiti na rad u DOS-u. Takođe, ukoliko nešto pogrešno otkucate, samo ćete dobiti poruku o grešci i možete nastaviti dalje. Kada se povežete na svoj SMTP server, koristeći isti način kao kod primera http://www.example.com ali sa imenom servera i portom 25, pošto dobijete njegovu pozdravnu poruku, kucajte:
: e-mail@posiljaoca.com
RCPT TO: e-mail@primaoca.com
DATA
Tekst poruke
Još teksta
.
Poruku završite tačkom koja stoji usamljena u redu. Prvu poruku možete poslati sami sebi i trebalo bi da stigne. Obratite pažnju na to da adresa pošiljaoca ne mora biti tačna (mada uglavnom mora biti neka moguća adresa). Autoru ovih redova je ovakvo slanje pošte u nekoliko navrata spaslo glavu – kada je neku poruku trebalo hitno poslati, a ovo je bio jedini način.

POP3

Post Office Protocol je, s druge strane, protokol za primanje elektronske pošte. Slično SMTP-u, imena njegovih servera najčešće počinju sa pop3, a obično je na portu 110. Kada se povežete na svoj server, kucajte:
USER korisničko_ime
PASS šifra
LIST
Kao odgovor na svaku od linija trebalo bi da dobijete +OK. Dobićete spisak poruka, pri čemu se prikazuje redni broj svake poruke praćen njenom dužinom u bajtovima. Poruke se preuzimaju komandom RETR praćenom rednim brojem poruke, a brišu se komandom DELE, takođe praćenom rednim brojem.

IRC

A sad, ono što su svi s nestrpljenjem čekali: Internet Relay Chat! Ovaj protokol obično koristi port 6666, 6667 ili sličan (ima tu nečega…). Naši najpopularniji IRC serveri Krstarica i Serbiancafe (irc.krstarica.com, irc.serbiancafe.com) koriste 6667. Kada se povežete na, recimo, Serbiancafe, kucajte:
USER korisničko_ime ime_hosta ime_servera
pravo_ime
NICK nadimak
JOIN #serbiancafe
Pozdraviće vas spisak korisnika, a zatim ćete biti zatrpani i tekstom koji oni kucaju. Poruke šaljete sa PRIVMSG ime_primaoca tekst_poruke, pri čemu ime_primaoca može biti ime kanala, recimo #serbiancafe. Prilikom registracije ne morate dati tačne FROM podatke – USER a b c d bi trebalo da bude dovoljno.

• • •

I to je to. Kao što smo rekli, ovi protokoli su u suštini veoma jednostavni, ali i efikasni. Verovatno je ta jednostavnost jedan od ključnih razloga za njihovu raširenost – lako je napraviti programe koji ih koriste. Sve što jedan program treba da uradi jeste da se poveže s drugim kompjuterom, šalje i prima tekst.

Detaljniji opisi ovih protokola, sa svim komandama koje u ovom tekstu nismo objasnili, nalaze se u dokumentima poznatim kao RFC-ovi (Request for Comments – zahtev za komentarima). Jedna od adresa na kojima se RFC-ovi mogu naći jeste www.faqs.org/rfcs.

TFTP

TFTP

TFTP je jednostavan protokol za prenos podataka, koji LTSP koristi da bi prebacio Kernel na terminal.
Da bi TFTP radio potrebno je samo otkomentarisati sledeća dva reda u /etc/conf.d/in.tftpd

 

 

INTFTPD_PATH="/tftpboot"
INTFTPD_OPTS="-s ${INTFTPD_PATH}"

 

TFTP startujemo

 

 

# /etc/init.d/in.tftpd start

 

A da bi se atomacki TFTP servis startovao pi reboot-u ubacimo ga kao i NFS u rc-update

 

 

# rc-update add in.tftpd default

 

 

TFTP podešavanja

atftp

ATFTP je advanced TFTP server koji je poželjniji u odnosu na tftp-hpa jer podržava simbolične linkove, zbog čega ne morate da držite Boot Environment u okviru TFTP stabla. Pod uslovom da je TFTP repository podešen u /var/tftp, neophodno je modifikovati /etc/conf.d/atftp.

TFTPD_ROOT="/var/tftp"
TFTPD_OPTS="--daemon 
--user nobody 
--group nobody 
--pcre /etc/tftpd.rules"

Dodatno treba napisati /etc/tftpd.rules u kome se nalaze pravila za substitucije ako je neophodno da u okviru PXE orkuzenja TFTP servira fajlove bez obzira na velika mala slova kao i da zameni backslash sa slashom ako se simulira WinLike okruženje.

\\ /
A a
B b
C c
...
Z z

Druga varijanta je da se primeni patch i rekompajlira ATFTP koji će onda interno raditi translaciju putanja i imena u WinLike environment. Za više informacija pogledati link: RIS-Linux

tftp-hpa

Postoji verovatnoća da dobijete već podešen tftp da sluzi fajlove iz foldera. Jedna kombinacija argumenata je:

/usr/sbin/in.tftpd -l -R 4096:32767 
-s /var/tftp/ 
-m /etc/tftpd.rules

gde je

-s : direktorijum odakle se sluze fajlovi

-m : fajl sa rewrite pravilima

ukoliko planirate da koristite windows treba da znate da tftpd ne radi automatsku konverziju izmedju \ i / i da su imena fajlova case-sensitive

/etc/tftpd.rules

rg \\  /     #convert backslashes to slashes
r  .*  \L  #convert to lowercase