X.509 standard

Digitalni sertifikat je struktura podataka koja za cilj ima pouzdano povezivanje javnog ključa sa podacima o njegovom nosiocu, obezbeđujući na taj način proveru identiteta pri, na primer, digitalnom potpisivanju.

Opšteprihvaćeni standard unutrašnje strukture i podataka je X.509, koji je od 1988. godine do danas imao tri verzije. Aktuelna varijanta obuhvata verziju, jedinstveni serijski broj (jedan od najvažnijih podataka), ID algoritma za hešovanje, vreme važenja od-do, ID algoritma javnog ključa, sam javni ključ, ID algoritma digitalnog potpisa, digitalni potpis. Opciona su polja: identifikator izdavača, identifikator nosioca i ekstenzije.

http://www.pcpress.co.yu

W3C (World Wide Web Consortium) je međun…

W3C (World Wide Web Consortium) je međunarodna organizacija zadužena za izradu standarda interneta i razvijanje web-a. Osnovana je oktobra 1994. u Masačusec Institutu za Tehnologiju, Laboratoriji za Računarsku Nauku (MIT/LRN). Osnivač ove organizacije bio je Tim Berners-Li, čovek koji je izmislio World Wide Web. On je izmislio frazu „World Wide Web,“ napisao prvi World Wide Web server, „httpd,“ i prvi klijent program (brouzer i editor). On je napisao prvu verziju Hipertekstualnog Markap Jezika „HyperText Markup Language“ (HTML), jezik za formatiranje dokumenata sa mogućnošću za hipertekstualne linkove koji su postali primarni format štampe na Web-u. NJegove početne specifikacije za URIs, HTTP, i HTML su rafinirane i diskutovane u većim krugovima kako se Web tehnologija širila. Pored tehničkih eksperata koji predstavljaju jezgro, W3C trenutno ima i oko 500 članova koje čine organizacije iz celog sveta.

W3C preporučuje xml:id

World Wide Web Consortium preporučuje xml:id verziju 1.0. Specifikacija definiše naziv atributa, xml:id, koji se uvek može smatrati identifikatorom, pa se prema tome uvek može prepoznati, bez pozivanja na spoljašnje izvore i bez oslanjanja na interne podgrupe. Prepruka je poslednja objava XML Core radne grupe, deo W3C XML aktivnosti.

Više o W3C pogledajte na http://www.w3.org

Webalizer

To je program koji se instalira na Web serveru a do njegovih rezultata analize dolazi se korišćenjem Web browser-a.

Site (mesto)

Označava udaljenu mašinu (kompjuter) koja daje zahtev vašem serveru za Web stranicom. Bazira se na IP adresi provajdera preko koga vaš posetilac pristupa Internetu. S obzirom da većina posetilaca na Internetu nema fiksne IP adrese, već im se dodeljuje drugačija adresa pri svakom pristupanju Internetu, ovaj podatak vam stvarno ne može pružiti preciznu informaciju lokaciji posetioca.

URL (Uniform Resource Locator)

Svi zahtevi vašem serveru moraju da zahtevaju nešto. URL je to nešto, i označava objekat na vašem serveru koji se traži prilikom zahteva vašem serveru. To je adresa koju vaš posetilac ukucava u svoj browser da bi pogledao vašu Web stranicu. To ne mora da bude samo HTML fajl. Često puta to je adresa slike na vašem sajtu, muzičkog ili video fajla. Ovo je već odomaćeni termin na Web-u i često puta će te imati priliku da u konverzaciji sa prijateljima, kada neko želi da vas pita o vašem sajtu, pitaće za njegov URL.

Referrers (preporučioci)

Su adrese (URL) na Web-u, koje su dovele posetioca na vaš sajt, odnosno adrese stranica koje sadrže vaš link na koji je vaš posetilac kliknuo da bi do vaše stranice došao. Ovo je jedna od najvažnijih informacija u analizi saobraćaja vašeg sajta. Ona će vam pokazati sa kojih sajtova (linkova) ste dobili najviše posetilaca. Videćete koji pretraživači su vam poslali najviše posetioca kao i vaše linkove na drugim sajtovima koji su najviše puta kliknuti. Najveći broj zahteva vašem serveru, doći će zapravo sa vaših sopstvenih Web stranica. Svaka od njih u sebi sadrži linkove ka fajlovima koji su deo njene konstrukcije (grafički, muzički fajlovi … itd). Recimo da vaša stranica sadrži 10 slika, to znači da bi njenim pozivanjem bilo pozvano i 10 adresa (URL) tih slika, a njihov referrer bi bila ta vaša stranica koja ih je pozvala.

Search String (tražena reč)

Je tražena reč ili fraza, odnosno ključna reč ili fraza (keyword phrase), koju je vaš posetilac uneo u pretragu putem pretraživača. U zavisnosti od programa vašeg servera, odnosno sadržaja vašeg log fajla, ovaj podatak će biti uključen u listu rezultata Webalizer-a. Ovaj podatak će vam biti dostupan ukoliko je vaš server konfigurisan da prepozna Search String za odgovarajuće pretraživače. U većini slučajeva osnovna konfiguracija servera prepoznaće glavne pretraživače na Web-u. Ovaj podatak ima izuzetan značaj u finom podešavanju ključnih reči u vašim Web stranicama, o čemu smo pričali u ranijim brojevima. Naime, Search String-ovi (koji su ustvari vaše ključne reči) će vam pokazati koje su od vaših ključnih reči bile uspešnije od ostalih. Ukoliko ih je vaš posetilac uneo i došao na vašu stranicu, to znači da ste ih za taj pretraživač pravilno upotrebili. Takođe, saznaćete i tačan broj posetioca sa određenih pretraživača kao i kako da fino podesite kombinacije ključnih reči u postizanju optimalnih rezultata prilikom pretrage.

User Agents (browser-i)

Predstavlja ime Web browser-a koji je vaš posetilac koristio pri pregledavanju vaših stranica. To su Explorer, Netscape, Opera, Konqueror i ostali browser-i. Svakako da ćete najčešće viđati Explorer i Netscape. Neki od browser-a dozvoljavaju svojim korisnicima da promene ime pod kojim će oni biti prijavljeni tako da ova informacija ne mora biti potpuno pouzdana. Svakako da će te se potruditi da vaše Web stranice izgledaju što bolje u najčešće korišćenim browser-ima. Kao i prethodna, ova informacija će biti prikazana u zavisnosti od konfiguracije servera, odnosno ukoliko je sadržana u vašem log fajlu.

Entry/Exit pages (ulazne/izlazne strane)

Su one stranice koje su prve zahtevane prilikom posete (Entry), odnosno zadnje viđene u toj poseti (Exit). Ova informacija je u vezi sa prethodno (u prošlom broju) objašnjenim terminom posete (Visits). Ona je izuzetno važna u analizi efektivnosti vaših Web stranica, jer će vam omogućiti da otkrijete slabe strane u organizaciji sadržaja vašeg sajta. Koliko je važno znati gde je vaš posetilac ušao na vaš sajt, toliko je interesantno saznati gde je izašao, i na osnovu toga zaključiti zašto ga je napustio.

Countries (zemlje)

Ovaj termin je vezan za “Top Level Domain“, sa koga je za vašom stranicom krenuo zahtev. U principu on bi trebao da vam pruži informaciju o lokaciji vašeg posetioca. Međutim, danas više nije slučaj da se domeni kao recimo .COM (US commercial), nalaze isključivo u Americi. Uglavnom, .COM domeni se danas nalaze širom sveta tako da je izgubljena originalna zamisao o preciziranju lokacije. Najpopularniji domeni su još i .NET (Network), ORG (Non-profit organization) ili .EDU (Educational). Veliki procenat zemalja biće prikazan kao Unresolved/Unknown (Nerešen/Nepoznat) s obzirom da mnoge dial-up i druge pristupne tačke Internetu (ISP) ne koriste ime već samo IP adresu.

Response Codes (Kodovi odgovora)

Oni su definisani kao deo HTTP/1.1 protokola i njih smo detaljnije obradili u pretprošlom broju. Predstavljaju kodirani odgovor vašeg servera u odnosu na upućeni zahtev od strane browser-a vašeg posetioca. Čuveni je kod 404 (not found) kada željeni resurs nije pronađen.

http://www.veza.biz

IZRAČUNAVANjE KONTROLNOG BROJA PO MODULU 97

Kontrolni broj se sastoji od dve cifre i izračunava se tako što se ukupan niz numeričkih cifara poređa tako da prestavlja numerički podatak, dobijeni numerički podatak se pomnoži sa 100, nakon čega se podeli sa 97, dobijeni rezultat se sastoji iz celog dela i decimalnog dela. Kada se decimalni deo pomnoži sa 97 dobije se rezultat koji zaokružen na najbliži ceo broj predstavlja ostatak deljenja i on se oduzima od broja 98, tako dobijena razlika izražena sa dve cifre jeste kontrolni broj i on se stavlja na početku niza cifara na primer: ako je struktura podataka sledeća: opština: 223 obveznik: 123456789 konto: 11211 slovo: A (A=10) niz je: 223 123456789 11211 10 2231234567891121110 * 100 : 97 = 2300241822568166092,7835051546392 0,7835051546392 * 97=76 (približno) kontrolni broj je: 98 – 76 = 22 model je: 97 poziv na broj je: 22-223-123456789-112111A. Slovne oznake (slovo) popunjavaju se u pozivu na broj, odnosno koriste se za izračunavanje kontrolnog broja poziva na broj, samo u slučajevima kada je to naloženo rešenjem ili drugim aktom Poreske uprave. Predviđeno je da pravna lica i preduzetnici (tačka A. priloga 2 Pravilnika) u pozivu na broj koristiće jedno ili dva slova, u zavisnosti od toga kako je definisano u aktu Poreske uprave, a obveznici Centra za velike poreske obveznike Beograd (tačka D. priloga 2 Pravilnika) u pozivu na broj koristiće samo jedno slovo, koje bude definisano u aktu Poreske uprave. Predviđeno je da se slovne oznake upisuju samo latinicom i imaju sledeće vrednosti kod izračunavanja modela poziva na broj: A=10, B=11, C=12, D=13, E=14, F=15, G=16, H=17, I=18, J=19, K=20, L=21, M=22, N=23, O=24, P=25, Lj=26, R=27 S=28, T=29, U=30, V=31, Nj=32, H=33, Y=34, Z=35)

Excel funkcija za racunanje kon. broja po modulu 97:

Function KB_97(BROJ As Double) As Integer

zbir = BROJ * 100
ostatak = zbir / 97 – Int(zbir / 97)

KB_97 = 98 – Round(ostatak * 97)

End Function

http://www.logikdoo.co.cc

www. Min. fin

G.722[1] is a ITU-T standard wideband sp…

G.722^[1] is a ITU-T standard wideband speech codec operating at 48, 56 and 64 kbit/s. Technology of the codec is based on split-band ADPCM.

G.722.1 offers lower bit-rate compressions. A more recent variant, G.722.2, also known as AMR-WB („Adaptive Multirate Wideband“), offers even lower bit-rate compressions, as well as the ability to quickly adapt to varying compressions as the network topography mutates. In the latter case, bandwidth is automatically conserved when network congestion is high. When congestion returns to a normal level, a lower-compression, higher-quality bitrate is restored.

G.722 and its variants sample audio data at a rate of 16 kHz, double that of traditional telephony interfaces, which results in superior audio quality and clarity.

G.722 is an ITU standard codec that provides 7 kHz wideband audio at data rates from 48, 56 and 64 kbit/s. This is useful in fixed network voice over IP applications, where the required bandwidth is typically not prohibitive, and offers a significant improvement in speech quality over older narrowband codecs such as G.711, without an excessive increase in implementation complexity. Environments where bandwidth is more constrained may prefer one of the more bit-efficient codecs, such as G.722.1 (Siren7) or G.722.2 (AMR-WB).

www.wikipedia.org

TCP/IP

TCP/IP протокол стек је скуп протокола развијен да омогући умреженим рачунарима да деле ресурсе путем мреже. Развијен је од стране агенције DARPA у оквиру ARPANET-a раних 1970их. У периоду од јуна 1987. до јуна 1998. више од 300 различитих произвођача имало је производе који су подржавали TCP/IP протоколе, а постојало је на десетине хиљада мрежа, различитих величина и типова, који су их користили. Њихов број се из дана у дан повећава, што је најбољи пример значаја TCP/IP-a у рачунарским телекомуникацијама.

TCP/IP je skup protokola, koji se još naziva i Internet protokol.

Slojevi
Kao i OSI model, TCP/IP je zasnovan na prenosu podataka po slojevima (sa tom razlikom da OSI model ima 7 slojeva, a TCP/IP 4 ili 5). Imena slojeva koje TCP/IP podržava su Aplikativni, Trasportni, Internet i Pristupni, pri čemu se u nekim podelama Pristupni sloj deli na Fizički i Datalink sloj.

FTP (File Transfer Protocol)

FTP ( енгл. File transfer protocol – протокол за пренос датотека) је најчешће коришћен протокол за пренос података између два рачунара на мрежи. FTP користи TCP/IP за мрежну комуникацију, што омогућава да буде поуздан и сесијски оријентисан.

FTP веза се успоставља на захтјев клијентског рачунара према серверском рачунару. Клијентски рачунар мора да посједује програм који имплементира FTP протокол (тзв. FTP клијент), а серверски рачунар мора да посједује програм који прихвата конекције на стандардном FTP порту и такође разумије команде протокола FTP (тзв. FTP сервер или FTP демон). Када се веза успостави, клијентски програм шаље корисничке команде серверском програму, који их обавља и шаље одговор. Тај одговор може бити порука да је команда успијешно обављена, датотека која је захтијевана или порука о грешци.

FTP клијенти

Програми који имплементирају FTP протокол и дозвољавају крајњем кориснику да успостави конекцију и врши размјену датотека са удаљеним рачунарима се зову FTP клијенти. У почетку развоја Интернет технологије, ови програми су били врло прости и дозвољавали су само директан унос FTP команди. Временом уз развој графичких интерфејса ови програми су постали комфорнији за рад и крајњи корисник не мора да зна команде да би користио протокол, него системом прозора и менија задаје захтјеве. На тржишту се налази мноштво комерцијалних као и бесплатних програма, а најчешће долазе и уз сам оперативни систем.

TCP (Transmition control protocol)

TCP (енгл. Transmition control protocol) је протокол који припада слоју 4 ОСИ референтног модела, има за улогу да обезбезбеди поуздан трансфер података у IP окружењу. Између осталих сервиса које нуди, неки су: поузданост, ефикасна контрола тока података, оперисање у фул-дуплексу (истовремено слање и примање података) и мултиплексирање које омогућава истовремен рад низа процеса са виших слојева путем једне конекције. TCP врши трансвер података као неструктурисан низ бајтова који се идентификују секвенцом. Овај протокол групише бајтове у сегменте додели им број секвенце, апликацијама додели број порта и проследи их IP протоколу.

TCP обезбеђује поузданост тако што покрене алгоритми који пре размене података прво успоставе конекцију између корисника, а потом обезбеђује и низ механизама као што је слање ACK броја. Страна која прима податке шаље број секвенце бајта које је примио, у случају да дестинација не пошаље ACK да је примио одређену секвенцу бајтова у одређеном временском интервалу она бива накнадно поново послата. Механизми поузданости код TCP-а омогућују уређајима да се носе са губитцима, кашњењима, дуплицирањем или погрешним исчитавањем пакета. Time-out механизам омогућује уређају да детектује изгубљене пакете и да захтева њихову поновну трансимсију.

Комуникација између апликација уз помоћ TCP протокола се одвија тако што се прво између клијента и сервера успостави веза (услуга са конекциојм), за разлику од комуникације UDP протоколом који је не захтева. Конекција се успоставља тако што се између пријемне и предајне стране из три пута размене поруке са подешеним одговарајућим контролним битима.

1. Предајна страна A шаље поруку са подешеним контролним битом SYN=1 (енгл. SYNchronize Sequence Number) , остали су подешени на 0, при чему насумично изабере редни број сегмента (SEQ_A).
2. Пријемна страна B одговара поруком са контролним битима SYN и ACK=1, свој број сегмента бира такођер насумично (SEQ_B), а за ACK број узима ACK=(SEQ_A)+1, овим је успостављена веза на линији од предајне ка пријемној страни.
3. Слањем поруке са подешеним контролним битом SYN=1 од пијемне стране, она захтева да предајна страна потврди успостављање везе од пријмне ка предајној страни. Што она и чини тако што одговара поруком са подешеним контролним битом ACK=1 (енгл. ACKnowledgment number ), док уз то узима вредност ACK броја ACK=(SEQ_B)+1. Овим је успостављена обострана конекција између клијента и сервера.