Šta je RSS?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti) obezbeđuje odgovarajući način na koji izdavači sadržaja mogu da distribuiraju informacije u standardizovanom formatu. Standardizovani XML format datoteke omogućava da se informacije objave jednom a da zatim budu prikazane u više različitih programa kao što je Outlook. Uobičajeni primer RSS sadržaja je izvor informacija koje se često ažuriraju, kao što su novinski naslovi.
RSS je koristan za prikupljanje svih sadržaja sa više Web izvora na jednom mestu. Više nećete morati da posećujete različite Web lokacije da biste dobili najnovije informacije o temama koje vas interesuju. Pomoću RSS-a, rezimei sadržaja se isporučuju vama a zatim odlučujete koje članke želite da pročitate tako što kliknete na link.

RSS sadržaj je obično zasnovan na tekstu i objavljen od strane različitih izvora, ali primarno od strane medijskih izdanja ili ličnih mrežnih dnevnika — koji su poznati i kao blogovi. Blog se može uporediti sa dnevnikom na mreži. Sa rastom popularnosti RSS-a, pojavljuju se novi tipovi sadržaja, uključujući multimedijski sadržaj. Deljenje ovog tipa sadržaja je poznato kao objavljivanje mrežnih dnevnika ili podkasting (objavljivanje tonskih zapisa na mreži). Na primer, neka medijska izdanja nude zvučne kopije svojih pojedinačnih novinskih članaka.
Metod isporuke za RSS sadržaj je poznat kao RSS dovod. Postoje milioni RSS dovoda koji se sastoje od naslova ili kratkih rezimea sadržaja sa vezom do originalnog izvora. Dovodi takođe mogu da sadrže ceo sadržaj i da uključuju priloge skoro svakog tipa. Drugi nazivi za RSS dovode su Web dovodi, XML dovodi, RSS kanali i objedinjeni sadržaj.
Mnogi ljudi koriste neke od klijentskih programa za čitanje svojih RSS dovoda. Ovi programi su poznati kao RSS prikupljači podataka ili RSS čitači. Program Outlook uključuje funkcionalnost RSS prikupljača podataka.

1. Nakon što dodate RSS pretplatu programu Outlook, prikazaće se fascikla za RSS dovod u oknu za navigaciju. Kada otvorite fasciklu, prikazaće se poslednje preuzete stavke iz RSS dovoda. Ove stavke mogu da sadrže samo naslove sa vezama na koje možete da kliknete da biste pročitali ceo članak.
2. Program Outlook redovno proverava da li na serveru RSS izdavača ima novih, ažuriranih stavki.
3. Nove i ažurirane stavke se preuzimaju u program Outlook gde se prikazuju u fascikli povezanoj sa RSS pretplatom. Ove RSS stavke otvarate, čitate i brišete na isti način kao i bilo koju e-poruku. Možete čak i da premeštate, obeležavate zastavicom ili da prosleđujete informacije nekom drugom.

RSS izdavači koriste svoje dovode kao način za prilagođavanje sadržaja za čitaoce i da bi ponudili veze do svojih Web lokacija. RSS dovodi predstavljaju jednostavan način za praćenje Web lokacije, novosti ili mrežnih dnevnika koje redovno čitate. Umesto pregledanja više Web lokacija, možete automatski dobiti najnovije vesti ili ispravke sa ovih lokacija. RSS dovode možete uporediti sa ličnim pomoćnikom koji skraćuje naslove ili piše kratke rezimee Web sadržaja da biste uštedeli vreme. Na taj način možete brzo da vidite koje vas stavke zanimaju i da zatim odlučite koje cele članke da pročitate.

Budući da su RSS dovodi opcionalni i zasnovani na pretplati, novi sadržaj koji vam se isporučuje se odnosi samo na teme koje vas interesuju. Birate RSS dovode na koje ćete se pretplatiti i odlučujete koje RSS pretplate želite da otkažete.

Više informacija o RSS funkciji moćete naći na zvaničnom sajtu Microsoft-a.

Izvor

Сервис за приступ регистру учесника на тржишту осигурања

[1] Опис

Сервис враћа податке везане за тржиште осигурања.

О сервису

Постоје два типа сервиса за приступ основним шифарницима:
– InsuranceMarketService
– InsuranceMarketXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде InsuranceMarketService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде InsuranceMarketXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketXmlService.asmx?WSDL

Методе

GetInsuranceActivityType :  Метода враћа врсте осигурања које могу бити додељене лицу које учествује на тржишту осигурања.

GetInsuranceActivityTypeGroup : Метода враћа типове врста осигурања која могу бити додељене лицу које учествује на тржишту осигурања.

GetInsuranceJobType : Метода враћа врсте послова који могу бити додељене лицу које учествује на тржишту осигурања.

GetInsuranceLegalEntityCount : Метода враћа укупан број лица која су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntity : Метода враћа податке о свим лицима која су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntityResidentType :Метода враћа боравишни статус лица, које је од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntityStatus : Mетода враћа статусе лица, која су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntityType : Метода враћа типове лица који су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityCount : Метода враћа укупан број лица укључених у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntity : Метода враћа податке о томе које је лице укључено и по ком основу у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityJob : Метода враћа податке о пословима и врстама осигурања којима се баве лица укључена у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityStatus :  Метода враћа статусе лица која су укључена у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityType : Метода враћа типове лица која су укључена у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketMeasureCount : Метода враћа укупан број изречених мера.

GetInsuranceMarketMeasure : Метода враћа податке о томе које су мере изречене ком лицу на тржишту осигурања.

GetInsuranceMarketMeasureStatus : Метода враћа статусе мера.

GetInsuranceMarketMeasureType : Метода враћа типове мера.

GetInsuranceMarketRelationCount : Метода враћа укупан број релација између лица на тржишту осигурања.

GetInsuranceMarketRelation : Метода враћа податке о томе по којим су основама повезана одређена лица.

GetInsuranceMarketRelationStatus : Метода враћа статусе веза, које могу бити успостављене између лица која учествују на тржишту осигурања.

GetInsuranceMarketRelationType : Метода враћа типове веза, које могу бити успостављене између лица која учествују на тржишту осигурања.

GetInsuranceLegalEntityFileLink :  Метода враћа листу докумената повезаних са правним лицем које учествује на тржишту осигурања.

[1]http://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeSiteDoc/SerCyrl/CommunicationOfficeService/InsuranceMarketService/default.html

[2]  http://www.nbs.rs/internet/cirilica/16/index.html

 

RANG MOG BLOGA NA INTERNETU

Preko internet portala www.mojsajt.info možemo saznati nominalnu vrednost našeg sajta, u ovom slučaju ćemo proveriti  vrednost našeg bloga. Ukoliko nismo prijavljeni ni na jednom od web pretraživača (Gogle,Yahoo,Krstarica,Pogodak i dr) vrednost našeg bloga biće 0(nula) Eura.

Pošto moj blog već prijavljen na nekim od pretraživača cena je 10 eura kao što je prikazano na slici 1.

Slika1

Da bi poboljšali vrednost našeg sajta ili bloga, možemo otići na www.addurlfree.com gde ćemo izvršiti registraciju na internet pretraživačima.

U polju Your URL potrebno je uneti naš URL sajta ili bloga ,a u polju Your Email,našu email adresu.

Slika 2

Zatim,u sledećem koraku potrebno je uneti neke lične podatke kao što je prikazano na slici3 ,kada to uradite,sledeći korak je klik na Submit dugme,čime ćemo potvrditi registraciju.

Slika 3

Pored ovog postoji još mnoštvo sajtova koji omogućavaju besplatnu promociju vašeg sajta/bloga, još jedan koji ćemo ovde opisati je www.submitexpress.com. Nakon što smo pristupili sajtu kliknemo na free web site submision, gde nam se otvara sledeća forma z aunos URL-a (Slika 4).

Slika4

 

Pošto smo sve ovo odradili možemo proveriti na nekom od pretraživača. Google pronalazi moj blog.

Slika5

 

Dok za Yahoo je potrebno oko 5 dana da bi nas prijavio na pregledač

Slika 6

 

www.whatismyipaddress.com

Još jedna od stranica mnoštvo stranica  koja nam daje mogućnost da saznamu našu IP adresu ukoli je ne znamo.

Sajt pruža informacije o:

• Našoj IP adresi
• Hostname-u
• ISP-u (inernet servis provajderu)
• Proxy serveru
• Type (tipu)
• Vrsti IP adrese

Takođe možemo videti i Geo-lokacijske informacije: zemlju,region,grad,geografsku širinu i dužinu….

Na slici 1 dat je primer za moj računar,na kome internet koristim preko Telekomovog ADSL-a

Slika 1

Takođe možemo saznati i lokaciju drugog računara ukoliko znamo njegovu IP adresu; što pomaže u otkrivanju mnogih kriminalnih aktivnosti na internetu.

Pored ove alatke postoje još i alatke koje nam pružaju mogućnost zamene IP adrese,sakrivanje IP adrese,pronalaženje IP adrese pomoću mail-a (Trace  Email) kao i provere brzine interneta.

Slika2

Na slici2 je prikazano korišćenje alatke speed test, na mom računaru.

 

Nadam se da će Vam ovaj servis u velikoj meri pomoći u daljem korišćenju interneta.

 

WSDL servis

WSDL (Web Services Description Language) je XML zasnovan jezik koji služi za opisivanje samih Web servisa, kao i načina pristupa Web servisima.

WSDL omogućava:

1. Dinamičko otkrivanje i povezivanje servisa

• opis servisa se nalazi u WSDL fajlu
• registar servisa ukazuje na WSDL fajlove da bi omogućio njihovo dinamičko otkrivanje i upotrebu

2. Da industrija definiše standardne interfejse za servise

• na ovaj način se pruža normalizovani opis heterogenih aplikacija

WSDL dokument

WSDL dokument je XML dokument koji sadrži skup definicija za opisivanje Web servisa.

Osnovni elementi u strukturi WSDL dokumenta su:

• <portType> – definiše operacije koje Web servis izvršava

• <message> – definiše poruke koje Web servis koristi

• <types> – definiše tipove podataka koje Web servis koristi

• <binding> – definiše komunikacione protokole koje Web servis koristi

Opis elemenata

• Element portType je najvažniji element u WSDL dokumentu. On daje apstraktnu definiciju Web servisa, opisuje operacije koje mogu biti izvršene i poruke koje su uključene. Element portType se može uporediti sa bibliotekom funkcija, modulom ili klasom u tradicionalnim programskim jezicima.
• Element message definiše elemente sa podacima neke operacije.

  Svaka poruka može da sadrži jedan ili više delova. Delovi se mogu uporediti sa parametrima u pozivu funkcije u tradicionalnim programskim jezicima.

• Element types definiše tipove podataka koje Web servis koristi.

  Da bi se postigla potpuna nezavisnost od korišćene platfrome, WSDL obično koristi XML Schema sintaksu za definisanje tipova podatka.

• Element binding kazuje kako treba pristupiti portu. On definiše format poruke i detalje protokola za svaki port.

PRIMER:

U ovom primeru <portType> element definiše “glossaryTerms” kao ime porta, i “getTerm” kao ime operacije. Operacija “getTerm” ima ulaznu poruku nazvanu “getTermRequest” i izlaznu poruku “getTermResponse”.

Element <message> definiše delove svake poruke i pridružene tipove podataka

WSDL port opisuje interfejse legalnih operacija koje su dostupne preko Web servisa. Stoga se može reći da port definiše tačku pristupa Web servisu.

WSDL definiše četiri tipa operacija:

• One-way – operacija može primiti poruku, ali ne vraća odgovor

• Request-response – operacija može primiti poruku i vraća odgovor; ovo je najčešće korisšćeni tip operacije

• Solicit-response – operacija može poslati zahtev i čekati na odgovor

• Notification – operacija može poslati zahtev, ali ne čeka odgovor

Generisanje WSDL fajlova

WSDL fajlovi sadrže nekoliko sekcija koje se mogu ponovo (više puta) koristiti. Ponovno korišćenje je olakšano formiranjem više posebnih fajlova. Ovi odvojeni fajlovi mogu biti korisni ako treba ponovo upotrebiti:

• tipove
• definicije poruka
• portType

WSDL fajlovi se mogu sklopiti iz više delova korišćenjem elementa import.

WSDL fajlovi se mogu generisati:

• ručno – obično se koristi ako je netipičan dizajn; neka okruženja daju grafički prikaz WSDL fajla (na pr. Rational Application Developer)

• automatski – postoji više mehanizama za automatsko generisanje WSDl fajla

IP adresa

1. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255. IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32-bitna adresa, koja je dodeljena svakom računaru (host) koji je povezan na internet. Znači, radi se o adresi vašeg računara na koju se šalju različite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se kreće od 0-255. Svaki oktet je razdvojen tačkom. IP adresa je 32-bitni broj ili adresa: 8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita. IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

U zavisnosti od Internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se u obično daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Kako otkriti svoju IP adresu!?

Postoji više načina ovde ćemo opisati jedan od načina:

Za dobijanje naše IP adrese potrebno je da kliknemo  na Control Panel/Network Connections, pokrenemo Local Area Connection otvoriće se prozor kao na slici1, zatim izaberemo karticu Support i dobijamo prozor kao na slici2 :

Slika1                                                                                                                            Slika2

Takođe IP adresu možemo da dobijemo i na sledeći način: iz START menja izaberemo RUN, zatim ukucamo cmd otvara nam se dos prozor tzv. Command Promt, gde ukucamo ipconfig gde kao rezultat dobijamo nas IP adresu (Slika3)

Slika 3

Za otkrivanje IP adresa postoje razni sajtovi na internetu, gde pored svoje možemo otkrit i IP adresu i sajta koji nas zanima, jedan od poznatijih sajtova za ovako nešto je i sajt http://whatismyipaddress.com

Slika 4

2. Ping

Ping  je komanda IP protokola, koja primaocu nalaže da odgovori na nju i vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje brzine protoka odziva internet veza. Kada primalac dobije odgovor na ping može da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima obezbeđen kroz  komandu ping. Jednostavno na komandnoj liniji odkucajte

ping <ip adresa>

i dobićete izveštaj o tome koliki je od vašeg računara do računara na odabranoj ipadresi (Slika5)

Slika5

Na kraju, komanda ping daje statistiku:broj poslatih paketa, broj primljenih, broj izgubljenih pketa, najkraće, najduže i srednje vreme trajanja ping-a vreme trajanja merenja.

Linkovi:

1.http://help.drenik.net/internet/arhitektura/index.htm

2.users.teol.net/~mladjo/PING.pdf

Telnet

1.

TELNET

Neko je jednom izjavio kako je telnet(1) najbolja stvar koju je je on video na računarima. Mogućnost da se iz udaljenosti prijavite i radite stvari na drugom računaru je ono što odvaja Unix i Unix-nalike operativne sisteme od ostalih operativnih sistema.

telnet vam omogućava da se prijavite na računar isto kao i da sedite za terminalom. Jednom kada su korisničko ime i lozinka prihvaćeni, dobijate shell prompt. Odatle, možete uraditi sve što zahteva tekstualnu konzolu. Pisati poštu, čitati grupe, prebacivati fajlove, i tako dalje. Ako izvršavate X i uradite telnet na drugu mašinu, možete startovati X programe na udaljenom računaru, a prikazati ih na svome.

Kako bi se prijavili na udaljenu mašinu, koristite ovu sintaksu:

% telnet <hostname>

Ako računar odgovori, dobićete prompt za prijavu. Dajte mu svoje korisničko ime i lozinku. To je to. Sada ste u konzoli. Da bi prekinuli vašu telnet sesiju, koristite ili exit ili logout komandu.

telnet ne šifruje informacije koje šalje. Sve biva poslato kao čisti tekst, čak i lozinke. Nije preporučljivo koristiti telnet preko Interneta. Umesto njega, razmotrite Secure Shell (Sigurnu školjku). Ona šifruje sav saobraćaj i slobodno je dostupna.

Druge koristi od telneta

Sada kada smo vas ubedili da ne koristite više telnet protokol kako biste se ulogovali na udaljenu mašinu, pokazaćemo vam nekoliko korisnih načina da se telnet iskoristi.

Takođe možete korisiti telnet komandu da se povežete sa serverom na određenom portu.

% telnet <hostname> [port]

Ovo može biti prilično zgodno ako vam je potrebno da brzo proverite određeni servis i kada vam je potrebna potpuna kontrola nad komandama, ili je potrebno da tačno vidite šta se dešava. Možete interaktivno testirati ili koristiti SMTP server, POP3 server, HTTP server, itd, sve na ovaj način.

U sledećem primeru ću vam pokazati kako možete telnet-ovati HTTP server na portu 80 i dobiti neke osnovne informacije od njega.

Telnetovanje web Servera

% telnet store.slackware.com 80 Trying 69.50.233.153... Connected to store.slackware.com. Escape character is '^]'. HEAD / HTTP/1.0 HTTP/1.1 200 OK Date: Mon, 25 Apr 2005 20:47:01 GMT Server: Apache/1.3.33 (Unix) mod_ssl/2.8.22 OpenSSL/0.9.7d Last-Modified: Fri, 18 Apr 2003 10:58:54 GMT ETag: "193424-c0-3e9fda6e" Accept-Ranges: bytes Content-Length: 192 Connection: close Content-Type: text/html Connection closed by foreign host. %

Možete raditi isto i za druge tekstualne protokole, sve dok znate na koji port da se konektujete i koje su komande.

2.

•Osnovna uloga Telnet servisa jeste da omogući rad korisnika na udaljenim računarima

•Ovaj servis je izgrađen na klijent-server arhitekturi

•Zahteva od korisnika posedovanje klijentske aplikacije

•Na računaru na koji korisnik želi da se poveže mora da se instalira serverska komponenta servisa

•Nakon uspostavljanja inicijalne veze Telnet protokola ovaj servis poprima karakteristike host-based arhitekture

•Svaka operacija od strane klijenta (npr. pritisak tastera na tastaturi) se istovremeno prosleđuje serveru

•Na taj način korisnik može obavljati operacije na udaljenom računaru na isti način kao da sedi direktno ispred računara i koristi lokalnu tastaturu i monitor

3.

Telnet je servis koji omogućava rad na udaljenom računaru i komandnoj liniji.
Client-server protokol koji koristi SSH, rlogin, raw TCP…
Najčešće korišćen klijent je PuTTY

1. http://slackbook.ns-linux.org/basic-network-commands-telnet.html
2. http://www.google.rs/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=30&ved=0CB4QFjAJOBQ&url=http%3A%2F%2Fcrnarupa.singidunum.ac.yu%2FARHIVA%2FGodina%25202008%2520-%25202009%2FFIM%2FRacunarske%2520Mreze%2520-%2520Prof.%2520dr%2520Mladen%2520Veinovic%2520i%2520Aleksandar%2520Jevremovic%2FRM12_Aplikativni%2520sloj.ppt&rct=j&q=telnet&ei=QdmXS_fNOaGjsQa55qz0CA&usg=AFQjCNHK3duLijdhAftuquh9xFWF_h3ndA
3. http://imi.pmf.kg.ac.rs/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=236&Itemid=