W3C

World Wide Web Consortium (W3C) je internacionalni konzorcijum gde organizacije članice, zaposleno osoblje, i javnost rade zajedno na razvijanju web-a. Misija W3C je:

cPanel

cPanel je vodeći svetski kontrol panel.
cPanel je program koji možete koristiti za administraciju Vašeg veb hosting naloga na ADSSRBIJA.com serverima.
cPanel je instalisan uz svaki hosting nalog na web serveru.
Aktuelna verzija cPanela na našim serverima je cPanel 11.

Za pristup cPanelu na Vašem veb sajtu potrebno je da unesete URL (web adresu) sajta i dodate /cpanel na kraju (npr. http://www.mojdomen.com/cpanel)

Prozor koji će se pojaviti zahtevaće unos korisničkog imena i lozinke (koji se dobijaju pri aktivaciji hosting naloga na ADSSRBIJA.com).

CPanel je potpuno web orijentisan, jednostavan za upotrebu kontrol panel koji korisnicima pruža mogućnost upravljanje i monitoring nad svojim veb sajtom
“User friendly” interfejs cPanela je bogat korisnim podešavanjima i opcijama.
Ideja i pogodnost korišćenja cPanela je transfer što više kontrole nad veb sajtom na korisnika. Korišćenjem cPanela dobijate mogućnost upravljanja svim aspektima upotrebe emailova, fajlova, FTP-a, CGI skripti, statistike, …

WSDL

DL nudi ključni sastojak za uspostavljanje slabo povezane komunikacije između servisa implementiranih kao Web servisi [Erl, 2005]. WSDL opisuje tačku kontakta za servis provajdera, često nazivanu servisna krajnja tačka (engl., service endpoint). On nudi formalnu definiciju interfejsa krajnje tačke (tako da potraživač koji želi da komunicira sa servis provajderom zna tačno kako da sastavi poruku – npr. tip i broj parametara koji se prosleđuju servisu, tip i struktura vraćenog rezultata) i takođe utvrđuje fizičku lokaciju (adresu) servisa. Dakle, jednom kada se web servis otkrije (preko UDDI-a) WSDL obezbeđuje detalje kako se stvarno povezati, i interagovati sa tim servisom.

SSH – Secure Shell

SSH je servis koji, poput Telnet-a, omogućava da se preko mreže povežete na udaljeni računar i radite na njemu. Za razliku od Telnet-a, SSH obezbeđuje sigurnu komunikaciju između dva računara. Sigurnost je ovde dvojaka:

• komunikacija je kompletno šifrovana, tako da niko ne može prisluškivanjem mrežne veze da sazna šta radite. Ovo je posebno bitno kad se radi o prijavljivanju na udaljeni sistem – dok se kod Telnet-a Vaše korisničko ime i šifra (!) šalju kao obični, nešifrovani podaci, prijavljivanje kod SSH-a je takođe kriptovano, tako da bezbednost Vašeg naloga nije nijednog trenutka ugrožena;
• SSH obezbeđuje mehanizme provere identiteta računara putem parova javnih i tajnih ključeva; kada se prijavite na neki udaljeni sistem, sigurni ste da ste dobili vezu sa pravim serverom, a ne da je neko ubacio u vezu svoj računar koji se lažno predstavlja.

Što se tiče praktične upotrebe, sa stanovišta krajnjeg korisnika SSH se bitno ne razlikuje od Telnet-a. Kad se jednom prijavite na udaljeni server, kucate komande i posmatrate rezultate njihovog izvršavanja baš kao da se radi o klasičnoj Telnet vezi. Razlika nastupa utoliko što su za upotrebu SSH servisa potrebni posebni programi koji podržavaju šifrovanu komunikaciju. Postoje brojna komercijalna rešenja za tu svrhu, a mi Vam ovde predstavljamo nekoliko kvalitetnih a besplatnih programa koji Vam stoje na raspolaganju:

• SSH konzolni klijent (za Linux/Unix)
• TeraTerm (za MS Windows)
• Putty (za MS Windows)

RS – 485 fizički sloj

Osnovno o RS-485 standardu

RS-485 je najviši komunikacioni standard u industriji. Svi drugi standardi kao što su Modbus, Profibus, Interbus, Bitbus, Optomux Data Highway, Mesurment Bus (DIN 66348), P-Net itd, su samo njegova softverska nadgradnja i u retkim slučajevima mala hardverska iteracija. Mada ova rešenja, bez sumnje, imaju svoje prednosti a i nedostatke, osnovni RS-485 je nejjeftiniji i najjednostavniji interfejs koji korisnika oslobađa plaćanja softvera i licenci i daje mu svu softversku slobodu pa čak i pisanje sopstvenog softverskog protokola.

Internet protokoli

Internet protokoli su standardi kojima se definiše skup pravila za komunikaciju između različitih računara. Postoji preko 100 protokola kojima se definišu različite karakteristike Interneta.