TCP/IP protokol

Internet predstavlja mrežu više desetina miliona računara koji su međusobno povezani na različite načine. Svi ti računari, korišćenjem TCP/IP protokola međusobno komuniciraju. U radu se tretira problem adresovanja računara u TCP/IP (Transmission ControlProtocol/Internet Protocol)

mrežama primenom DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol)servisa. S druge strane, razmotrena je primena DNS (Domain Name System) servisa koji obezbeđuje razrešavanje imena računara u IP adresu. Uz to je izvršena analiza DHCP saobraćaja, kao i klijent-server DNS saobraćaja. Na osnovu

Internet adrese tačno znamo kom računaru je poruka upućena. Internet svojim korisnicima nudi veliki broj usluga – servisa. Najčešće korišćeni servisi su: e- mail, World Wide Web (WWW), FTP, Newsgroups, Chat, servisi za pretraživanje. Svaki korisnik na Internetu ima svoje jedinstveno

korisničko ime (user name), korisničku adresu i lozinku (password).

TCP/IP

TCP je skraćenica od engleske reci Transmission Control Protocol. Služi za povezivanje dva ili više kompjutera ili mreža. To je praktično konekcija koja se koristi da se obezbedi protok podataka i to u odredjenom redu. TCP je često u vezi sa IP-om (internet ptotokolom), što nam omogućava upravljanje određenim adresama da se potvrdi da su podaci poslati na internet. Kada se to učini, dobija se potvrda sa strane primaoca – tzv. ACK confirmation (stručna potvrda)

 

TCP/IP protokol

TCP/IP je skraćenica za Transmission Control Protocol / Internet Protocol. TCP/IP je komunikacioni protokol za Internet. TCP/IP definiše pravila koje računar mora koristiti za komukaciju sa drugima. TCP/IP definiše kako elektro uređaji (kao računar) trebaju biti povezani na Internet i kako predaja i prijem podataka treba između njih da se odvija

Vaš čitač /BROWSER/ i server koriste TCP/IP da bi se povezali na Internet. Čitač /BROWSER/ koristi TCP/IP da bi pristupio serveru. Server koristi TCP/IP da bi poslao HTML nazad na čitaču /BROWSER/.

Vaš E-Mail koristi TCP/IP. Vaš e-mail klijent koristi TCP/IP da se poveže na Internet za slalje i prijem e-mail-a.

Vaša Internet adresa je TCP/IP. VašaInternet adresa „152.132.159.165“ je dio standarda TCP/IP protocola (kao i vaše ime domena /DOMAIN NAME/).

TCP – Transmission Control Protocol
TCP se koristi za prenos podataka od aplikacije do mreže.

TCP je odgovoran za podjelju podatka na IP pakete prije slanja i ponovnog povezivanja IP paketa u cljeinu pri prijemu. Korekciju podatka pri prenosu na Internet/Intranet obavlja TCP protokol.

Primer TC protokola – podela paketa:

Ako jedna aplikacija želi da komunicira sa drugom putme TCP-a ona šalje komunikacioni zahtjev. Ovaj zahtjev mora biti poslan na tačno određenu adresu. Poslije uspostave veze između dvije aplikacije /“HANDSHAKE“/ TCP će zauzeti komunikacionu liniju između dva računara sve dok je ne zatvori jedna od dvije aplikacije.

IP – Internet Protocol
IP brine o kumunikaciji sa drugim računarima.

IP je odgovoran za slanje i prijem paketa podataka na Internetu.

IP ne zauzima komuikacionu liniju između dva računara. IP smanjuje potrebu za mrežnim linijama. Svaka linija može biti korištena između više različitih računara u isto vrijeme. Sa IP se izvodi dijeljenje poruka (ili drugih podataka) u male nezavisne pakete i šalju između računara putem Interneta. IP je odgovoran za „RUTIRANJE“ /“ROUTING“/ svakog pojedinačnog paketa na tačno odredište.

TCP/IP
TCP/IP znači da TCP i IP rade zajedno.

TCP brine o komukiciji izmeđi vašeg aplikacionog softvera (tj. vaš čitač /BROWSER/ i vašeg mrežnog softvera. .

IP brine o komunikacijei sa drugim računarima.

TCP je odgooran za podjelju podatka na IP pakete prije slanja i ponovnog povezivanja IP paketa u cljeinu pri prijemu.

IP je odgovoran za slanje i prijem paketa podataka na ispravnu destinaciju.

TCP/IP je komukacioni protokol za Internet, tako da je prenos i prijem podataka na Internetu je baziran na TCP/IP protokolu.

Izvor: Znanje

Miloš Davidović 132/07

Vladan Knežica 95/07

Dušan Mančić 167/07

TCP/IP

Istorijat

Shvatanju TCP/IP-a i njegove uloge na pravi način doprinosi poznavanje istorije interneta i ideja na kojima je zasnovan. Prvi radovi pojavljuju se početkom 1960-ih godina i uglavnom su vezani za istraživanja na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). ARPA (Advanced Research Project Agency) 1966-te angažuje Robertsa da razvije projekat kompjuterske mreže, koji ubrzo objavljuje prvi plan. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Iste godine, sastaju se tri tima koja su nezavisno jedan od dugog došli na ideju i razvijala koncept paketne mreže (packet switched network).
Lenard Klajnrok – MIT
Pol Baran – RAND
Donald Dejvis – NPL (Engleska)

Mreža je trebala da bude paketna, u smislu da se podatak ne šalje u jednom delu, već se deli na više manjih celina (paketa). Prednosti su višestruke:
Paketi bi od jednog do drugog računara mogli da se kreću različitim putanjama (rutama), pogodnost su povećanje brzine prenosa informacije i u slučaju presretanja.
Bolji kvalitet konekcije
Više korisnika bi moglo komunicirati putem istog linka tako što bi slali pakete naizmenično.
Povezivanjem računara na taj jedan link, bila bi oformljena najjednostavnija mreža.

Drugi cilj koji je trebala da ostvari takva mreža je decentralizacija. Naime, sve do tada je postojala mreža koja je zavisila od jednog, centralnog računara sa kojim su ostali povezani. Dakle, on je predstavljao deo mreže čijim bi kvarom došlo do pada cele mreže. Bilo je potrebno oformiti takvu mrežu u kojoj bi svi računari bili međusobno povezani i ravnopravni, i u tom slučaju kvarom pojedinih elemenata mreže komunikacija ne bi bila prekinuta, već bi se nastavila preko preostalih računara.

 

TCP/IP Protokoli

TCP/IP protokol stek je skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a ranih 1970ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. više od 300 različitih proizvođača imalo je proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.

TCP/IP je slojeviti skup protokola. Da bi razumeli šta to znači, možda je najbolje prvo navesti neki primer. Tipičan primer je slanje elektronske pošte. Prvo tu je protokol za poštu (mail protocol). On definiše skup komandi koji jedan računar šalje drugom, kao na primer komande koje određuju ko šalje poruku , kome je poruka poslata i onda tekst poruke. Međutim protokol pretpostavlja da postoji način komunikacije između ta dva kompjutera. Mail kao i svaki drugi protokol definiše samo skup komandi i poruku koja treba da se pošalje. On je napravljen da se oslanja na TCP i IP. TCP je odgovoran za to da je komanda sigurno stigla na odredište. On vodi računa o tome šta je poslato i ponovno šalje sve ono zašta nije dobio potvrdu ,od drugog računara, da je stiglo. Ako je neka poruka prevelika, da bi stala u jedan datagram , kao na primer pismo, TCP će je podeliti u nekoliko datagrama i postarati se da svi stignu. Na TCP možete gledati kao na biblioteku rutina koje aplikacija koristi kada treba da preko mreže komunicira sa drugim računarom. Slično tome TCP se poziva na servise koje pruža IP. Iako servisi koje pruža TCP koriste mnoge aplikacije , ipak postoje i neke aplikacije koji ga ne koriste. Naravno tu su i servisi koji su potrebni svakoj aplikaciji. Ti servisi su stavljeni u IP. Kao i na TCP, na IP treba gledati kao na skup rutina koje TCPpoziva , ali koje su dostupne i   aplikacijama koje ne koriste TCP. Ovakav način pravljenja nekoliko nivoa protokola se naziva slaganje (layering). Aplikativni programimi kao što je  mail , TCP i IP  su  odvojeni slojevi (layers), a pritom svaki se poziva na servise protokola koji je ispod njega.

TCP/IP

TCP/IP протокол стек је скуп протокола развијен да омогући умреженим рачунарима да деле ресурсе путем мреже. Развијен је од стране агенције DARPA у оквиру ARPANET-a раних 1970их. У периоду од јуна 1987. до јуна 1998. више од 300 различитих произвођача имало је производе који су подржавали TCP/IP протоколе, а постојало је на десетине хиљада мрежа, различитих величина и типова, који су их користили. Њихов број се из дана у дан повећава, што је најбољи пример значаја TCP/IP-a у рачунарским телекомуникацијама.

TCP/IP

Zbog pojednostavljivanja složenosti protokola uvodi se koncept slojeva (OSI model), počevši od fizičkog sloja i završavajući na sloju bliskom korisniku. U svakom sloju se može nalaziti jedan ili više protokola koje računara i ostala mrežna oprema koriste za međusobno komuniciranje. Sučelja između susednih slojeva su definisana, te se kod projektovanja protokola pretpostavlja komunikacija samo između susednih slojeva. Krajnji sistemi, ruteri , kao i ostali delovi inteneta , koriste protokole koji kontrolišu slanje i prijem informacija u okviru interneta .TCP ( transmission control protocol ) i IP ( internet protocol ) predstavljaju dva najvažnija internet protokola.

Protokoli na aplikacionom nivou omogućavaju korisnicima pristup mreži i obezbeđuju interfejse i podršku rada mnogim servisima, kakvi su elektronska pošta, zajedničko korištenje baze podataka,  pristup fajlovima, prenos fajlova. Ovi servisi su deo TCP/IP protokola.

Protokoli na aplikacionom nivou obezbjedjuju sledeće servise:

Mrežni virtualni terminal ( Network Virtual Terminal NVT ) – Softverska verzija fizičkog terminala koja omogućuje korisnicima da se loguju na udaljene računare.

Prenos,pristup i upravljanje fajlovima ( File Transfer, Accesss, and Management FTAM ) – FATM aplikacija omogućuje korisnicima korišćenje i manipulisanje fajlovima smeštenim na udaljenim računarima.

Servis elektronske pošte ( Electronic mail service ) – Aplikacija servisa elektronske pošte obezbedjuje mehanizme za čuvanje i slanje pošte.

Servisi direktorijuma ( Directory services ) – Aplikacija servisa direktorijuma obezbjedjuje zajedničke resurse podataka i sredstva za pristup globalnim informacijama nad mnoštvom objekata i servisa.

Osnovna namera Interneta i TCP/IP protokola je da obezbedi korisnicima neophodne servise da bi mogli upravljati raznovrsnim aplikacijama na udaljenim računarima. TCP čini mogućim interakciju udaljenih računara sa serverima, koristeći tastere na tastaturi za slanje informacija i čitanje odgovora. On dopušta korisnicima pristup više od jednoj aplikaciji, jer ima na raspolaganju protokole za slanje fajlova ( FTP i  TFTP ) i email protokole ( SMPT  i POP ).

Članak pisali:

Marko Pantić

Petar Colović

TCP/IP

U računarskom svetu protokol označava skup pravila koja određuju kako dva programa mogu da komuniciraju. Računari komuniciraju tako što razmenjuju određeni set poruka, a protokol određuje formate tih poruka. Protokoli omogućuju i razmenu podataka između različitih vrsta računara, npr. PC-a i Mac-a, i to bez obzira na njihove različitosti.

TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od naj-korišćenijih protokola koje koriste skoro sve računarske mreže koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim mrežama za prenos podataka između računara ili servera. Takođe ovaj protokol omogućava konekciju različitih operativnih sistema ili različitih vrsta računara, servera ili ostalih perifernih uređaja kao što su štampači. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se konektujete na internet vaš ralčunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omogućava da lagodno komunicirate sa ostalim računarima na internetu.

TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom. Svi paketi moraju da prođu korz određenu putanju koju određuje uređaj ruter.

TCP / IP protokol omogućava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP… koji se nadograđuju na njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se šalje nad tim protokolima.

Trenutna verzija ovog protokola je 4 (tačna oznaka ovog protokola je IPv4) međutim, zbog velike ekspanzije interneta ovaj protokol postaje sve problematičniji i trenutno je u fazi nova verzija 6 (tačna oznaka je IPv6) koja treba u dogledno vreme da reši sadašnje probleme ovog protokola. O problemima nećemo ovde raspravljati jel je to izvan okvira ovog dokumenta.

 

TCP/IP

TCP/IP protokol stek je skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a ranih 1970.-ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. više od 300 različitih proizvođača imalo je proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.

ISTORIJAT TCP/IP

Shvatanju TCP/IP-a i njegove uloge na pravi način doprinosi poznavanje istorije interneta i ideja na kojima je zasnovan. Prvi radovi pojavljuju se početkom 1960-ih godina i uglavnom su vezani za istraživanja na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). ARPA (Advanced Research Project Agency) 1966-te angažuje Robertsa da razvije projekat kompjuterske mreže, koji ubrzo objavljuje prvi plan. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Iste godine, sastaju se tri tima koja su nezavisno jedan od dugog došli na ideju i razvijala koncept paketne mreže (packet switched network).

• Lenard Klajnrok – MIT
• Pol Baran – RAND
• Donald Dejvis – NPL (Engleska)

Mreža je trebala da bude paketna, u smislu da se podatak ne šalje u jednom delu, već se deli na više manjih celina (paketa). Prednosti su višestruke:

• Mogućnost kretanja paketa između računara različitim putanjama, pogodnost su povećanje brzine prenosa informacije i u slučaju presretanja.
• Konekcija boljeg kvaliteta
• Mogućnost komunikacije putem istog linka naizmeničnim slanjem paketa
• Povezivanjem računara na taj jedan link, bila bi oformljena najjednostavnija mreža.

TCP/IP MODEL

 

Šta je to protokol model? To je zajednički pokazatelj funkcija koje određeni protokoli u kolekciji poseduju. Kolekcija je grupa protokola. Svaki protokol model je logički prikazan kroz slojeve pri čemu svaki sloj ima neku funkciju. Da bi se kolekcija sistematizovala mora se poznavati uloga svakog protokola u toj kolekciji jer slojevi modela reprezentuju uloge. Danas su u upotrebi dva protokol modela i to: TCP/IP i OSI protokol modeli.

U vreme kada je pravljen TCP/IP protokol model nije postojao nikakav protokol model. Svojevremeno ljudi koji su pravili TCP protokol su kreirali i TCP/IP protokol model na osnovu čega je i dobio naziv. U nekim starijim knjigama ili literaturi ovaj protokol model nosi naziv i DoD (Department of Defence) model jer su američko ministartstvo odbrane, nekoliko privatnih firmi i Berkli univerzitet zajednički napravili TCP/IP protokol model za potrebe američke vojske.

Kako izgleda TCP/IP protokol model?

TCP/IP protokol model je sastavljen od četiri sloja (Layer-a) i to: link sloja, internet sloja, transportnog sloja i aplikativnog sloja. Slojevi se numerišu odozdo ka vrhu. Na slici je dat logički prikaz TCP/IP protokol modela:

Slika : TCP/IP protokol model
Važno je da se napomene da na datom prikazu TCP/IP kolekcija zauzima slojeve od drugog do četvrtog sloja.

Link sloj kao prvi sloj modela sadrži mrežne protokole one koji opisuju način transportovanja podataka kroz fizičku mrežu. Ovi protokoli su najčešće nezavisni od protokola koji stoje iznad njih. Predstavnici ovog sloja su: Ethernet protokol, Token Ring protokol, PPP protokol i drugi fizički protokoli, odnosno protokoli fizičke mreže. To su protokoli kojima ustvari upravlja mrežni adapter. Slojevima od drugog do četvrtog upravlja operativni sistem.
Internet sloj kao drugi po redu sloj modela je isključivo zadužen za logičko adresiranje podataka. Takođe na ovom sloju se može raditi testiranje funkcionalnosti komunikacije, da li je neki host dostupan ili ne, itd. Esencija ovog sloja je protokol koji se zove IP protokol. Na ovom sloju se vrši određivanje najbolje putanje, zatim TTL parametra i takođe sadrži kontrolne protokole kao što su ICMP protokol, IGMP (Internet Group Message Protocol) protokol – inače zadužen za Multicast komunikaciju. Na ovom sloju se još nalazi i ARP protokol, RARP protokol, BOOTP protokol (služi za isporuku IP adresa terminalima u Unix okruženju), itd.

Комплетан историјат самог настанка TCP/IP протокола

Схватању TCP/IP-a и његове улоге на прави начин доприноси познавање историје интернета и идеја на којима је заснован. Први радови појављују се почетком 1960-их година и углавном су везани за истраживања на МИТ-у (Massachusetts Institute of Technology). АРПА (Advanced Research Project Agency) 1966-те ангажује Робертса да развије пројекат компјутерске мреже, који убрзо објављује први план. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Исте године, састају се три тима која су независно један од дугог дошли на идеју и развијала концепт пакетне мреже (packet switched network).

• Ленард Клајнрок – МИТ
• Пол Баран – РАНД
• Доналд Дејвис – НПЛ (Енглеска)

Мрежа је требала да буде пакетна, у смислу да се податак не шаље у једном делу, већ се дели на више мањих целина (пакета). Предности су вишеструке:

• Пакети би од једног до другог рачунара могли да се крећу различитим путањама (рутама), погодност су повећање брзине преноса информације и у случају пресретања.
• Бољи квалитет конекције
• Више корисника би могло комуницирати путем истог линка тако што би слали пакете наизменично.
• Повезивањем рачунара на тај један линк, била би оформљена најједноставнија мрежа.

Други циљ који је требала да оствари таква мрежа је децентрализација. Наиме, све до тада је постојала мрежа која је зависила од једног, централног рачунара са којим су остали повезани. Дакле, он је представљао део мреже чијим би кваром дошло до пада целе мреже. Било је потребно оформити такву мрежу у којој би сви рачунари били међусобно повезани и равноправни, и у том случају кваром појединих елемената мреже комуникација не би била прекинута, већ би се наставила преко преосталих рачунара.

Протокол који се користио при преносу података у овој мрежи био је NCP (Network Control Protocol). Потребом за повезивањем више мрежа у једну, јавља се идеја мреже као отворене архитектуре, односно мреже која би се састојала од више одвојених мрежа, које су различитно дизајниране и развијене. NCP протокол није имао могућност адресирања тих мрежа, а исто тако ни самих рачунара унутар њих. У случају грешака при транспорту пакета NCP ослањао се на саму мрежу (АРПАНЕТ) да обезбеди поузданост. Ако би се којим случајем десило да неки пакет буде изгубљен долазило би до прекида комуникације. У овом свом моделу, NCP протокол није имао контролу грешке.
Боб Кан (Bob Kahn) је одлучио да развије нов протокол који ће изаћи у сусрет мрежи као отвореној архитектури. Требао је да буде такав да задовољи следеће тачке:

• Комуникација би се одвијала по моделу услуге који се назива најбољом могућом (best effort). У случају да пакет не досегне дестинацију покренуо би се алгоритам који би омогућио да се тај пакет накнадно пошаље, без прекидања комуникације.
• Увела би се контролна-сума (checksum), при поновном спајању пакета у фајл и детекцији дупликата.
• Потреба за глобалним адресирањем
• Технике контрола тока (flow control).

Оригиналан Канов и Церфов (Vint Cerf) рад, описивао је један протокол назван TCP. Овај протокол је подржавао низ транспортних и прослеђујућих сервиса и обезбеђивао је врло поуздан транспорт података. Већ у почецима се показао као добар при трансферу фајлова, али показивао је недостатке при раду са неким мрежним апликацијама, а посебно при раду са packet voice-ом из 1970-те, што је показало да у неким случајевима губици пакета не би требали бити кориговани него остављени апликацији да се носи са њима. То је довело до реорганизације оригиналног TCP проткола, у три нова, један једноставан протокол IP који би био задужен за адресирање и прослеђивње појединих пакета, одвојеног TCP протокола који би подржавао сервисе као што су контрола тока и подршка у случају губитка пакета. А, за оне апликације којој нису били потребни сервиси TCP протокола, уведен је нови UDP протокол који је имао за циљ да обезбеди директан приступ сервисима IP-а. Од 1973. TCP/IP се развија и обезбеђује комуникацију између засебних мрежа, успостављају се мреже између универзитета. Ускоро долази и до појаве Етернета који омогућава развој локалних мрежа, тзв. ЛАН мрежа и САТНЕТ-а, мреже која преко сателита повезује САД и Европу. АРПАнет се дели 1983. на два сегмента: војну мрежу МИЛНЕТ и јавни део АРПАнет. Исте године се престаје са употребом NCP протокола и сви повезани у ову мрежу бивају обавезни да се пребаце на нови сет протокола TCP/IP. Од тада па на даље долази до непрестаног развоја мреже у оно што се данас зове Интернет.

Чорболоковић Зоран 137/07

Петковић Зоран 47/07