VoIP tehnologija omogućava obavljanje telefonskih poziva upotrebom tzv. broadbend Internet veze (Internet velike brzine), umesto regularne – analogne – telefonske linije. Neki VoIP servisi omogućavaju pozivanje samo korisnika istih servisa, dok drugi, napredniji, omogućavaju i pozivanje svih lokalnih, međunarodnih ili mobilnih telefonskih brojeva. Isto tako, dok neki servisi rade samo preko računara ili specijalnih VoIP telefona, postoje servisi sa kojima mogu da se koriste i klasični telefoni preko specijalnog adaptera.

Uz pomoć posebnih uređaja (gateway-a) i SIP (Session Initiation Protocol) protokola VoIP služi za razmenu glasovnih, fax i drugih oblika informacija koje su se do sada prenosile putem analogne telefonske mreže, digitalizuje ih, kompresuje i ’pakuje’ glasovne podatke u pakete koje, prilikom poziva ’provuče’ kroz postojeću (najčešće ADSL) internet konekciju uz ostali normalni promet podataka. Na taj način se ostvaruje ušteda do 90%

Standardi:

H.323 se može primeniti za prenos različitih podataka – samo govora (IP telefonija), govora i slike (video telefonija), govora i podataka, govora, slike i podataka. Takođe, može se koristiti za konferencijske multimedijalne komunikacije. H.323 omogućava veliki broj servisa pa se može primjeniti u raznim oblastima: kupovini, poslovanju, zabavi, itd.
Standard H.323 definisan je od strane grupe 16 ITU-T.

POVEZIVANJE H.323 MREŽE SA DRUGIM MREŽAMA

H.323 je dio H.32x familije ITU-T preporuka, u okviru kojih se definišu servisi multimedijalnih komunikacija preko različitih tipova mreža:
H.324 – mreže na bazi komutacije kanala (SCN-Switched Circuit NetWorks)
H.320 – uskopojasne ISDN (N-ISDN) mreže
H.321 i H.310 – širokopojasne ISDN mreže (B-ISDN)
H.322 – lokalne računarske mreže (LAN) koje omogućavaju kvalitet usluga (QoS)
Na slici 37.10. prikazane su mogućnosti povezivanja H.323 mreže sa drugim mrežama definisanim familijom H.32x preporuka.

 

 

VoIP

Voice over Internet Protocol (VoIP), je tehnologija koja vam omogućuje da napravite glasovne pozive koristeći širokopojasne internetske veze, umesto redovne (ili analognе) telefonskе linijе. Nekе VoIP usluge mogu dopustiti da se poziva osoba koja korista istu uslugu, ali drugi mogu vam omogućiti pozive ka svakome ko ima telefonski broj – uključujući lokalne, međugradske, mobilne i međunarodne pozive. Takođe, dok neke VoIP usluge rade samo preko računara ili posebnog VoIP telefon, ostale usluge omogućuju vam da koristite tradicionalnu telefonsku liniju na VoIP adapteru.

VoIP pretvara glas u digitalni signal koji se prenosi internet vezom. U slučaju da se zove redovni telefonski broj, digitalni sistem se pretvara u analogni telefonski signal pre nego što stigne na konačno odredište.

Skype je peer-to-peer (P2P) mreža (i istoimeni program) koja pruža uslugu internet telefonije (VoIP).

Korisnici programa mogu besplatno međusobno da pričaju preko mreže, a program pruža i uslugu pozivanja i primanja poziva sa standardnih telefonskih brojeva (SkypeOut i SkypeIn) koja se dodatno naplaćuje.

Google Talk je servis kompanije Google koji pruža usluge internet telefonije (VoIP), četa (IM) i video konferencije.

Servis je baziran na Jabber/XMPP protokolu i korisnicima je omogućeno da direktno komuniciraju sa korisnicima drugih Jabber IM servisa.

Petar Colović 283/07

Marko Pantić 01/07

Интернет протокол IPv4

ИП протокол, такође, описује стандардну структуру пакета којим подаци путују кроз мрежу. Принцип је енкапсулација (паковање) информације у структуре погодне за пренос. Аналогија је поштански пакет. У заглављју пакета, поред адресе пошиљаоца и примаоца података, стоје још и информације о самом пакету које обавештавају како пакет треба да путује (колико је станица већ прошао, да ли се може делити у мање пакете, итд.)

бит 0-3

4-7

8-15

20-31

Верзија

Дужина

Тип сервиса

Укупна дужина

Идентификација

0

D F

M F

Место фрагмента

TTL

Протокол

Чексума (Провера битских грешака)

Изворишна интернет адреса

Одредишна интернет адреса

Опције

Податак (TCP сегмент или UDP датаграм)

Наводимо информације о пољима у заглављу ИП :

• Верзија (4 бита): Приказује износ верзије како би се могао дозволити развој протокола. Вредност поља је 4.
• Дужина Интернет Заглавља (IHL) (4 бита): Дужина заглавља у 32-битној речи. Минимална вредност је пет за минималну дужину заглавља од 20 бајта.
• Тип сервиса TOS (енгл. Type of Service) (8 бита): У претходном опису сервиса, ово поље се односило на поље тип Сервиса и одређивало је поузданост, предност, одлагање и параметре пропусне моћи. Оваква итерпретација је сада замењена. Првих 6 бита поља Типа Сервиса сада припада пољу DS (енгл. Differentiated Services), а остала 2 бита резервисана су за поље ECN (енгл. Explicit Songestion Notification).
• Укупна дужина (16 бита): Укупна дужина датаграма, укључујући заглавље и податке, изражено је у бајтовима (октетима).
• Идентификација (16 бита): Низ бројева, који заједно са изворишном адресом, одредишном адресом и корисничким протоколом намерава да јединствено идентификује пакет. Према томе, овај број би требао да буде јединствен за изворишну адресу, одредишну адресу и кориснички протокол датаграма док год је он у интернету.
• Контролни битови (3 бита): Само два од ових бита су тренутно дефинисана. MF (енгл. More Fragment) се користи за фрагментацију и поновно склапање, као што је малопре објашњено. Бит DF (енгл. Dont Fragment) забрањује фрагментацију када се то тражи. Овај бит може бити од велике користи када се зна да дестинација нема капацитета да склопи фрагменте. Ипак, ако је овај бит постављен, пакет ће бити одбачен ако премаши максималну величину мреже на некој рути. Да се ово не би десило, било би паметно користити изворишно рутирање да би се заобишле мреже које имају дефинисану малу максималну величину пакета.
• Место фрагмента (13 бита): Показује где је у оригиналном датаграму место овом фрагменту, исказано у 64 бита. То значи да фрагменти који нису последњи фрагмент морају да садрже поље података које је дељиво са 64 бита у дужини.
• Време живота (TTL) (8 бита): Показује колико дуго, у скоковима, је дозвољено датаграму да буде у интернету. Сваки рутер који процесира датаграм мора да смањи TTL за најмање један, тако да је TTL донекле сличан бројачу скокова.
• Протокол (8 бита): Показује протокол вишег нивоа коме треба проследити пакет; према томе, ово поље идентификује тип заглавља сегмента (слој транспорта). Вредности 1 (00000001) за ICMP, 6 (00000110) за TCP, 17 (00010001) за UDP
• Заштитна сума (Чексума) (16 бита): Код за детектовање грешке који је привезан само заглављу. Због мењања неких поља током пута (нпр. време у животу, фрагментациона поља), ово поље се реверификује и процењује у сваком рутеру. Поље се формира тако што се узму јединице из 16 бита и додају се све јединице из свих 16-битних речи у заглављу. Због рачунања, поља чексуме су иницијализована на вредност нула.
• Изворишна адреса (32 бита): Кодирано да би се дозволиле различите комбинације бита за специфицирање мреже или система прикаченог на мрежу.
• Одредишна адреса (32 бита): Исте катактеристике као изворишна адреса.
• Опције (променљиво): Кодира опције тражене од стране пошиљаоца.
• Пуњење (променљиво) (енгл. Padding): Користи се да би се могло гарантовати да је заглавље датаграма спој 32-битних дужина.
• Подаци вишег слоја (променљиво): Ово поље мора бити спој 8-битних дужина целих бројева. Максимална дужина датаграма (поља података + заглавља) је 65,535 бајтова

 

RS-232 komunikacioni standard

Sam naziv „RS“ predstavlja  skraćenicu od Recomended Standard.

RS-232 je jednostavan, univerzalan, dobro razumljiv i široko podržan komunikacioni standard koji  se  odlikuje  jednostavnošću  i  širokom  primenom,  ali  poseduje  i  veoma  ozbiljna ograničenja.  Moguća  brzina  signalizacije  je  do  256  kbps,  a  dužine  linija  su  do  15  m.

Uveden je  1962.  godine  i  do  danas  je  ostao  najrašireniji  komunikacioni  standard  u  industriji.

RS-232  je od 1962. godine do danas  pretrpeo  nekoliko  revizija  koje  su  označene  velikim  štampanim  latiničnim  slovima.

Tako su razvijeni standardi RS-232A, RS-232B,…sve do RS-232F. Ove revizije predstavljaju dopune  osnovnog  standarda  iz  1962.  godine,  koje  su  imale  za  cilj  da  otkolone  neka  od njegovih  ogranicenja,  da  omoguće  kompatibilnost  sa  različitim  srodnim  komunikacionim standardima.

Time  je  omogućeno  da  RS-232  opstane  sve  do  danas,  kao  najšire  prihvaćen protokol  za  industrijaku  komunikaciju,  uprkos  paralelnom  razvoju  mnogobrojnih  veoma moćnih uređaja i protokola.

Serijski protokol predstavlja skup pravila kojima je potpuno definisan način prenosa podataka preko serijske veze.

RS232 protokol ima dve odvojene linije za prenos I time dozvoljava mogućnost prenosa poruka u oba smera, u istom trenutku, paralelno.

Ako protocol za prenos podrži ovu mogućnost imamo pun (full) dupleks. Ipak, ako software za vezu ne podržava ovu mogućnosti imamo samo half dupleks.

Elektronska  razmena  podataka  može  se  podeliti  u  dve  kategorije:  sa  jednim  završetkom i diferencijalna .RS-232  spada u standard sa jednim  završetkom .

Karakterisitka RS-232 standarda je mogućnost direktnog povezivanja samo dva uređaja (1 drajver, 1 prijemnik)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za povezivanje preko RS-232 standarda najčešće se koriste oklopljeni i neoklopljeni višežični kablovi. U zavisnosti od primene i tipa komunikacionih uređaja, mogu se ostvariti veze preko 9-pinskog  DB9,  25-pinskog  DB25  ili  8-pinskog  RJ45  konektora.  Kao  referencu,  nije  loše znati  da  postoje  i  26-pinski  (DTE  je  po  pravilu  muški,  a  DCE  ženski)  kao  i  15-pinskikonektori za interkonekciju, produžavanje i grananje RS-232 linija, ali se oni retko koriste.

Point-to-Point Protocol(PPP)

Point-to-Point Protocol(PPP) je nastao 1994. godine, od kada je uglavnom zamenio SLIP  protokol. PPP podržava više protokola, uključujući AppleTalk, IPX i DEXNet.  PPP radi preko običnih telefonskih mreža(POTS), ISDN (Integrated Service Digital Network) mreža, kao i preko drugih, brzih sistema, kao što je T1.

Point-to-Point Protocol (PPP) služi za ostvarivanje direktne veze između dva čvora. Najčešći slucaj je priključivanje računara pomoću serijskog kabla, telefonske linije, optičkih vlakana ili UTP mrežnih kablova. Većina Internet kompanija koriste PPP za dial-up pristup internetu. Također je moguć PPP preko Etherneta (PPPoE), povezujući neki DSL modem sa računarom preko mrežne kartice što je mnogo brže nego povezivanje sa USB ili nekom drugom sabirnicom. PPP je dizajniran da radi sa protokolima trećeg sloja OSI referentnog modela.

Protokoli za tunelovanje
Point-to-Point Tunneling Protocol (PPTP) podržava enkapsulaciju u zasebnom Point-to-Point okruženju. PPTP enkapsulira i šifrira PPP pakete, zbog čega spada u grupu omiljenih mrežnih protokola na donjem kraju lestvice. Početno, sporazumevanje učesnika u PPTP vezi obavlja se otvoreno, nakon čega se prenos podataka šifrira.

IP Telefonija

IP Telefonija

Voice Over Internet Protocol odnosno VoIP predstavlja tehnologiju prenosa govora putem Internet konekcije. Umesto klasičnih bakarnih žica, za prenos govora se koriste savremeni putevi širokopojasnog Interneta. Razlozi koji mogu da Vas opredele za primenu ovog rešenja su zaista brojni, a mi ćemo ovom prilikom navesti samo neke od njih:

● IP Telefonija eliminiše tehnička ograničenja broja lokala u Vašoj kompaniji. Za razliku od većine klasičnih telefonskih centrala, konačno možete da zaboravite na tehnička ograničenja u smislu broja lokala koje je moguće povezati na sistem.

● IP Telefonija omogućava primenu naprednih funkcija koje nije moguće integrisati sa klasičnim telefonskim centralama. Sada možete dokument koji primite na faks automatski da dobijete i na Vaš e-mail. Ovo je samo jedan od primera, a mogućnosti su zaista ogromne.

● Na kraju ćemo navesti i ono šta mnogi operatori uglavnom navode kao najvažniji argument: izuzetno velika isplativost rešenja. Cene poziva prema nacionalnim mobilnim mrežama su značajno povoljnije primenom našeg rešenja, a o cenama menunarodnih telefonskih razgovora da i ne govorimo. Ukupne uštede mogu da budu od 40% do čak 70%, zavisno od strukture Vaših telefonskih poziva. Media Works može da Vam pomogne u razvoju Vaše IP telefonije, koje će biti u potpunosti prilagoneno potrebama Vaše kompanije i Vašeg poslovanja, uz prilagonavanje Vašem budžetu.

Dejan Đorđević 304/07

Vladan Knežica 95/07

Dejan Nikolić 86/07

IP video nadzor

IP video nadzor je mrežno video rešenje koje omogućuje da se sa udaljene lokacije nadziru ili obezbeđuju ljudi, proizvodni procesi i imovina. Svi procesi se odigravaju u PC okruženju.

IP nadzor (živi prenos ili snimci) se emituje preko lokalne mreže. Dobro razvijena IP infrastruktura je dovoljna za kvalitetan prenos video nadzora u visokoj rezoluciji. Ne mora se postavljati dodatna instalacija, ali treba paziti da ne dođe do zagušenja protoka u mreži. Zato sistem sa više IP kamera mora da isprojektuje stručna osoba sa iskustvom.
Pored kvalitetne IP infrastrukture potprebne su nam kvalitetne kamere i kvalitetan prograom za snimanje.

IP kamera je u principu analogna kamera kojoj je dodana mrežna komponenta ili enkoder. Enkoder digitalizira i komprimira analogni video signal koristeći neki od algoritama video kompresije. Najpopularniji algoritam je MPEG-4, a tomu je tako jer je on dostupan i lako se implementira u čipovovlje. Tako komprimirani digitalni signal grupira se u standardne pakete i pomoću TCP/IP protokola putuje računalnom mrežom. Sliku s kamere je moguće videti koristeći web pregled na PC racunaru na način kako to čine osobna računala. Kao takva, kamera postaje samostalni izvor podataka i može se direktno spajati na internet što je prva prednost pred analognim kamerama.

Mrežni enkoderi i dekoderi:

Mrežni enkoder je mrežni uređaj za integraciju postojećih analognih kamera u novi IP sastav, a PTZ podrška omogućava integraciju sa pokretnim kamerama.

Mrežni video rekorderi:

Digitalni video rekorder (DVR)  je potrošački elektroniki uređaj ili aplikacija softvera koji snima video u digitalnom formatu na disku, USB fleš disku, SD-u, memorijskoj kartici ili na drugim lokalnim mrežama.

• Mrežni snimač sa integriranim softverom za kontrolu i snimanje 9 ili 24 mrežnih kamera
• Kompatibilan sa svim Vivotek modelim
• Male dimenzije i mrežni način rada omogućuju
• Web server za korisničko korišćenje.

kamere iz Beograda,Nisa i Novog sada

http://www.mondo.rs/kamere

WIMAX

WiMAX (Wordwide Interoperability for Microwave Access) je nova telekomunikaciona tehnologija namenjena broadband mrežama sa bežičnim pristupom.

WiMAX internet je nova generacija bežičnog interneta, a karakterišu ga neograničen protok, dobar signal, velike brzine, kao i brza i jednostavna instalacija, što je jedna od osnovnih prednosti WiMAX tehnologije. WiMAX tehnologija funkcioniše na zaštićenoj frekvenciji od 3,5 GHz, za razliku od slobodnih frekvencija koje su na raspolaganju standardnim bežičnim tehnologijama. Ova pogodnost omogućava bezbedniji i komforniji rad, bez mogućnosti pojave smetnji. WiMAX nudi pre svega kvalitetan i bezbedan signal, a povezivanje je moguće bez optičke vidljivosti. Ovo je nova tehnologija u polju telekomunikacija, a radijus koji se na ovaj način pokriva je veliki, čak nekoliko desetina kilometara.

Da bi neko koristio internet baziran na WiMAX tehnologiji, potrebno je samo da se prijavi za ovu uslugu, preuzme korisnički uređaj i podesi ga prema uputstvima, koja su vrlo jednostavna i “user friendly”. Praktično se radi o instalaciji istog dana, posle koje korisnici odmah dobijaju brzi internet velikog protoka (broadband).

Zajedno sa konkurentnim standardom pod nazivom “LTE”, WiMax, skraćenica za Worldwide Interoperability for Microwave Access, predstavlja 4G ili “četvrtu generaciju” bežičnog Interneta.

WiMax transmiteri mogu da pokriju radijus od oko 30 milja.

Trenutni 802.16 standard je IEEE Std 802.16d-2004, koji je odobren u junu 2004. godine. To je nadogradnja prethodne (i prve) verzije standarda 802.16-2001, sa nadogradnjama 802.16a i 802.16c. IEEE Std 802.16-2004 adresira samo fiksne sisteme. Znači misli se na pretplatnike koji usluge WiMAX koriste na stacionarnom uređaju, tj. uređaju koji se tokom rada ne pomera.

Nadogradnja 802.16e u standardu dodaje komponente mobilnosti sistema. Standard 802.16e je usvojen decembra 2005. kao IEEE 802.16-2005. Ovde se misli pre svega na korišćenje WiMAX-a na uređajima (portabl računar npr.) koji se kreću brzinom većom od 70 km/h.

WiMAX standard se uglavnom oslanja na spektar frekvencija od 2 do 11 GHz. WiMAX specifikacija upotpunjuje nedostatke i ograničenosti WiFi standarda uz uvećanje brzine prenošenja podataka i bolje enkripcije. Ova tehnologija cilja da omogući konektovanje na mrežu bez direktne optičke vidljivosti u nekim okolnostima. Detalji performanse WiMAX-a ispod ovih okolnosti nisu definisani jer su i dalje netestirani.

 

Marko Jovanovic 336/07

Davidovic Milos 132/07

IPTV

IPTV је једно од најновијих достигнућа из области примене телекомуникација у телевизијске сврхе. Као што и сама реч каже, то је заправо пренос ТВ сигнала преко IP структуре.

Развојем телекомуникација, а посебно техника преноса дошло је до могућности да се преко стандардних телефонских структура преноси велики број података. Тако је развијен и ADSL , који је искоришћен као IP структура за пренос IPTV-а. Тако добијамо могућност преноса дигиталног ТВ сигнала до великог броја домаћинстава преко телефонске парице, што раније није било могуће

Осим ADSL-а, IPTV се касније због својих предности (двосмерна комуникација) почео користити и на другим местима, свуда тамо где је развијена IP структура, независно да ли је у питању ADSL, кабловски интернет, бежични, 3G…

Пре него што се видео сигнал пропусти кроз систем, потребно је извршити његову компресију. Најчешће примењиван поступак за компресију у ове сврхе је H.264. Затим се врши прикупљање великог броја ТВ канала, и њихово прослеђивање до система сервера, одакле преко DSLAM-a, долази до домаћинстава. Да би примили овакав сигнал у домаћинству се поред модема мора инсталирати и тзв. set-top-box , односно дигитални пријемник који декодује видео сигнал и репродукује у аналогној форми.

Поред сигнала ТВ станица, овај систем омогућује и многе друге погодности.

– видео на захтев – представља много префињенију верзију видео клуба. Корисник је у могућности да из фотеље тражи филмове у бази оператера и директном куповином пусти филм у истом тренутку

– електронски водич – омогућује кориснику да прегледа програме свих канала. Тачност водича за виси од тачности програмске шеме која се доставља телеком оператеру

– снимање програма – омогућује да корисник сними одређен садржај у случају да је спречен да гледа исти, а накнадно га репродукује.

– временска прогноза, стање на путевима, берза, игре…

У Србији је 15. октобра 2008. званично почео са радом први IPTV, а провајдер је Телеком Србија.

Live TV – sadržaj paketa	Cena (PDV je uključen u cenu)
Osnovni	590 din.
Osnovni & Fun	740 din.
Osnovni & HBO	990 din.
Osnovni & Cinemax	890 din.
Osnovni & Za odrasle	790 din.
Osnovni, Fun & Cinemax	965 din.
Osnovni, HBO & Cinemax	1190 din.
Osnovni, Cinemax & Za odrasle	1.015 din.
Osnovni, Fun & HBO	1090 din.
Osnovni, Fun & Za odrasle	890 din.
Osnovni, HBO & Za odrasle	1140 din.
Osnovni, Fun, HBO & Za odrasle	1190 din.
Osnovni, Fun, HBO & Cinemax	1250 din.
Osnovni, HBO, Cinemax & Za odrasle	1300 din.
Osnovni, Fun, Cinemax & Za odrasle	1100 din.
Osnovni, Fun, HBO, Cinemax  & Za odrasle	1350 din.
Video na zahtev	Po iznajmljivanju
Po naslovu, na 24h	1-500 din.
Ostali troškovi
Zasnivanje pretplatničkog odnosa	5099 din.
Promena paketa	150 din.

Чорболоковић Зоран 137/07

Уна Поповић 04/07

IPv6

Интернет протокол верзија 6 (IPv6) је протокол слоја мреже, наследник интернет протокола врезије 4 (IPv4), осмишљен од стране IETFa (енгл. Internet Engineering Task Force).

IPv6 адреса

У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1cm³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

Нетблокови се одређују као модерне алтернативе IPv4: број мреже, кога прати коса црта и број значајних битова (у децималном запису). Пример: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 укључује све адресе које почињу са 12AB00000000CD3.

IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.

Структура

Један IPv6 пакет има следећу општу форму:

Једино потребно заглавље се односи на IPv6 заглавље. Ово је фиксна величина са дужином од 40 бајтова, у поређењу са 20 бајтова помоћног дела IPv4. Следећа продужена заглавља су дефинисана:

• Заглавље Hop-by-Hop опција: Дефинишу специјалне опције које захтевају hop-by-hop процесирање.
• Заглавље рутирања: Обезбеђује проширено рутирање, слично изворишном рутирању у IPv4.
• Заглавље фрагмената: Садржи информације о фрагментацији и поновном склапању.

• Заглавље аутентичности: Овезбеђује интегритет и аутентичност сваког пакета. • Заглавље енкапсулације сигурности податка: Обезбеђује приватност. • Заглавље одредишних опција: Садржи факултативне информације које ће испитати одредишни чвор.

У случају када се користи више продужених заглавља, IPv6 препоручује да се редослед заглавља појави у следећем редоследу:

1. IPv6 заглавље: Обавезно, мора увек да буде прво.
2. Заглавље Hop-by-Hop опција
3. Заглавље Дестинационих Опција: За опције које ће бити обрађене од стране првог одредишта које се појављује у пољу IPv6 Одредишне Адресе плус накнадних одредишта која су набројана у заглављу рутирања.
4. Заглавље рутирања
5. Заглавље фрагмената
6. Заглавље аутентичности
7. Заглавље енкапсулације сигурности податка
8. Заглавље одредишних опција: За опције које ће бити обрађене само у крајњем одредишту пакета.

Слика приказује пример пример једног IPv6 пакета који укључује део сваког заглавља осим оних која су повезана са сигурношћу. IPv6 заглавље и свако продужено заглавље садрже поље Следеће Заглавље. Ово поље идентификује тип следећег заглавља. Ако је следеће заглавље једно од продужених заглавља, онда ово поље садржи идентификатор типа тог заглавља. У противном, ово поље садржи идентификатор протокола за протокол вишег слоја који користи IPv6 (обично протокол транспортног слоја), користе се исте величине као и поља IPv4 протокола. На слици, протокол вишег слоја је TCP, тако да се подаци виших слојева које носи IPv6пакет садрже од заглавља TCP-a које прати блок апликационих података.

Типови

IPv6 адресе су дугачке 128 бита. Адресе се додељују појединачним интерфејсима на чворовима, а не чворовима лично. Појединачни интерфејс може да има вишеструку unicast адресу. Било која од unicast адреса повезана са чворним интерфејсом може бити искоришћена како би јединствено представила тај чвор. Комбинација дугих адреса и вишеструких адреса по интерфејсу омогућава ефикасније рутирање у односу на IPv4. У IPv4, адреса генерално нема конструкцију која помаже рутирању и због тога рутер мора да води велику табелу путања рутирања. Дуже интернет адресе дозвољавају велики број адреса од стране хијерархија мрежа, добављача приступа, географије, предузећа итд. Такав број би требало да учини да табеле рутирања буду мање, а преглед табела бржи. Допуштање вишеструких адреса по интерфејсу би тренало да обезбеди претплатнику који користи вишеструке добављаче приступа по истом интерфејсу да има одвојену адресну гомилу код сваког добављача. IPv6 дозвољава три типа адреса:

• Unicast: Идентификатор за један интерфејс. Пакет послат unicast адреси се испоручује интерфејсу који је идентификован том адресом.
• Anycast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат anycast адреси се испоручује неком од интерфејса који је идентификован том адресом (нејближем, гледајући по протоколу рутирања).
• Multicast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат multicast адреси се испоручује свим интерфејсима који су идентификовани том адресом.